klikni ovde da sazna\u0161 kako sve funkcioni\u0161e i kako mo\u017ee\u0161 da se upi\u0161e\u0161.<\/a><\/p>\n[\/et_pb_text][et_pb_text admin_label=”Text” _builder_version=”4.16″ z_index_tablet=”500″ text_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” text_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” text_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” link_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” link_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” link_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” ul_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” ul_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” ul_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” ol_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” ol_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” ol_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” quote_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” quote_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” quote_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” header_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” header_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” header_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” header_2_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” header_2_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” header_2_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” header_3_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” header_3_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” header_3_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” header_4_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” header_4_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” header_4_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” header_5_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” header_5_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” header_5_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” header_6_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” header_6_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” header_6_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” box_shadow_horizontal_tablet=”0px” box_shadow_vertical_tablet=”0px” box_shadow_blur_tablet=”40px” box_shadow_spread_tablet=”0px” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
Transkript:<\/strong><\/p>\nZdravo, ja sam Zorana Radovi\u0107, profesor engleskog jezika i osniva\u010d online \u0161kole English Lane.<\/p>\n
Ovo \u0161to slu\u0161a\u0161 je English Lane podcast i ova epizoda je veoma posebna, jer je u pitanju 10. epizoda i poslednja epizoda u prvoj sezoni English Lane podcasta. Imaju\u0107i to u vidu, \u017eelela sam da ova epizoda bude malo druga\u010dija i iz tog razloga \u0107u podeliti sa tobom snimak jedne od radionica koju sam nedavno odr\u017eala, za polaznice moje online \u0161kole.<\/p>\n
Radionica je odr\u017eana u\u017eivo u audio i video formatu i tema je bila ne\u0161to \u0161to je veoma bitno kada je u pitanju u\u010denje engleskog jezika, a to je kako u\u010diti vremena.<\/p>\n
Ova radionica nije ne\u0161to gde \u0107e\u0161 pogledati neke definicije, pravila i one silne tabele, kako se gradi koje vreme… Ve\u0107 je jedna radionica koja \u0107e ti pomo\u0107i da shvati\u0161 \u0161ta su to vremena, koje su sli\u010dnosti, koje su razlike i neke univerzalne stvari koje \u0107e ti pomo\u0107i da razume\u0161 kako da nau\u010di\u0161 kako se grade vremena. Ne da onako nau\u010di\u0161 neku tabelu, ve\u0107 da razume\u0161 kako se ta vremena grade, za\u0161to se negde koristi nastavak \u2013ing<\/em>, za\u0161to se negde koristi ovaj glagol i tako dalje. I mo\u017eda \u0107u u okviru ove radionice nekada pomenuti ne\u0161to \u0161to se vidi na ekranu, jer je ovo bio snimak u audio i video formatu.<\/p>\nAli bez obzira, obja\u0161njenja koja \u0107e\u0161 ovde \u010duti su sama po sebi jako korisna i ne\u0161to \u0161to \u0107e\u0161 odmah mo\u0107i da primeni\u0161 kada krene\u0161 da radi\u0161 ve\u017ebanja i kada krene\u0161 da u\u010di\u0161 detaljnije vremena u engleskom jeziku. Poslu\u0161aj sada snimak, a onda \u010dujemo se posle na kraju epizode sa jo\u0161 nekim detaljima.<\/p>\n
Zna\u010di, radionica za danas je \u2013 Kako u\u010diti vremena u engleskom.<\/em>\u00a0Vi ste do sada u toku kurseva koje poha\u0111ate verovatno ve\u0107 sreli neka vremena i nau\u010dili kako se ona grade ili kako se koriste, ali postoji dosta nesigurnosti kod te upotrebe. I zato sam \u017eelela da vam skrenem pa\u017enju na neka univerzalna pravila i na na\u010din na koji da razmi\u0161ljate kada su u pitanju vremena.<\/p>\nPrvo \u0161to treba da nau\u010dite je \u0161ta su to vremena. Zna\u010di, svaki glagol u engleskom koji treba da ka\u017eete ima neko vreme, on mora da bude u nekom vremenu. I vi u najve\u0107em broju slu\u010dajeva ne mo\u017eete da izgovorite re\u010denicu, a da ne upotrebite glagol. Samim tim, vremena su ne\u0161to \u0161to \u0107ete koristiti bukvalno od po\u010detka i bukvalno \u0161ta god \u017eelite da ka\u017eete, potrebno vam je vreme.<\/p>\n
Za vreme vam je bitno da znate \u2013 prvo, da glagol ima osnovni oblik koji se zove infinitiv. I u engleskom je pun infinitiv to be, to live, to read<\/em>. Zna\u010di, ima ispred ovo to<\/em>. To to<\/em> se ne koristi kad su u pitanju vremena, koristi se za neke druge stvari \u2013 za infinitive, \u010dak i za indirektni govor i tako dalje. Ali, kada su u pitanju vremena, ne\u0107ete koristiti ovo to<\/em>, nego \u0107ete koristiti samo ovaj glavni deo glagola, tj. nekad u\u00a0 gramatikama se to zove i krnji infinitiv.<\/p>\nAli to nije bitno zna\u010di, ali bitno je zapamtiti samo da vi koristite glagol bez to<\/em>. To je osnovni oblik glagola – be, live, read<\/em>. U zavisnosti od\u00a0 vremena koje se koristi, taj glagol se menja u engleskom. I onda \u0107e jedan glagol biti, recimo, nekada live<\/em>, nekada lives<\/em>, nekada is living, will live<\/em>, has been living<\/em>, had lived<\/em>. To su sve oblici glagola u razli\u010ditim vremenima. I va\u0161 zadatak je, naravno, da nau\u010dite kada se koristi, u kom vremenu, taj glagol i kako da znate da napravite u tom vremenu glagol.<\/p>\nPrvo \u0161to je bitno da nau\u010dite je da postoje lica i oblici. To vam je neophodno za sva vremena koja u\u010dite. Dakle, bitno je da nau\u010dite da u engleskom ima jednina i mno\u017eina. Da su lica u jednini I\/ you\/ he\/she\/it<\/em> i mno\u017eina we\/you\/they<\/em>. To su li\u010dne zamenice, ali bez obzira koji subjekat imate u re\u010denici, vi \u0107ete mo\u0107i taj subjekat da zamenite jednom od ovih osam zamenica. Zna\u010di, koji god subjekat da imate. I onda, kad znate kako je glagol glasio uz odre\u0111enu li\u010dnu zamenicu, onda \u0107ete znati uz bilo koji subjekat koji dobijete \u2013 zato \u0161to zamenice zapravo i slu\u017ee tome da zamene subjekat. Osim toga, osim tih lica, potrebno je da zapamtite i da postoje 3 oblika \u2013 potvrdan, odri\u010dan i upitan. To je vrlo bitno da zapamtite.<\/p>\nKada u\u010dite u okviru kurseva, videli ste da postoje i kratki odgovori. Ja i to navodim kao i jedan od oblika. On nam sada i nije toliko bitan, ali da znate da postoji, da prosto \u2013 to je neki kolokvijalni na\u010din da odgovarate, recimo. Is it cold? Yes, it is.\/No, it isn’t<\/em>.<\/p>\nE, sad, glagol to<\/em> be<\/em> kao glavni glagol. Ono \u0161to prvo morate da nau\u010dite pre nego nau\u010dite bilo koje vreme je da nau\u010dite glagol to be<\/em> i da nau\u010dite dosta sigurno taj glagol, da on mo\u017ee biti glavni glagol. I – za\u0161to? Zato \u0161to je to jedini glagol koji ne prati klasi\u010dne ove oblike kada su u pitanju present simple<\/strong> i past simple<\/strong>. I to je ono \u0161to se prvo nau\u010di \u2013 zna\u010di, glagol to be<\/em>. A najpotrebniji je.<\/p>\nNe prati zna\u010di standarde ove kako se grade svi ostali glagoli, ali se jako \u010desto koristi taj glagol i morate da zapamtite njega posebno. Zna\u010di, imamo present simple<\/strong>, oblici su am\/is\/are<\/em>. I onda imamo She is tall.<\/em> Upitan oblik, recimo, se gradi: Is she tall?<\/em> Zamene se mesta. I to nije pravilo koje va\u017ei za present simple<\/strong>. To je pravilo koje va\u017ei za present simple<\/strong> samo za glagol to be<\/em>. Za ostale glagole imate – vidite dole: She works in a bank<\/em>.\/<\/em> Does she work in a bank?<\/em> To je pravilo kada su svi ostali glagoli \u2013 zna\u010di, bez obzira koji glagol da zamislite u engleskom, to je pravilo. Ali, kada je u pitanju glagol to be<\/em>, morate ovako upotrebiti. Zato \u0161to je on specifi\u010dan ovako, vrlo \u010desto dolazi do zabune.<\/p>\nVrlo \u010desto dolazi i do zabune zato \u0161to je glagol to be<\/em> ujedno i pomo\u0107ni glagol, mo\u017ee biti. Kako da prepoznate? Pomo\u0107ni glagol je ako stoji uz neki drugi glagol. Ako stoji samostalno, onda je glavni.<\/p>\nTo je zna\u010di na\u010din na koji \u0107ete prepoznati. U ovom slu\u010daju prva re\u010denica: She is tall.<\/em> Taj glagol stoji samostalno, nema ni u nastavku drugog glagola, i taj glagol je glavni glagol.<\/p>\nOnda imamo past simple<\/strong>, isto specifi\u010dan glagol \u2013 was<\/em> i were<\/em> su oblici u pro\u0161lom vremenu.<\/p>\nThey were here.\/ They weren’t here<\/em>. U odri\u010dnim re\u010denicama koristi se weren’t<\/em>, dodaje se samo not<\/em>.<\/p>\n\u0160ta to zna\u010di? Da kada imate glagol to be<\/em> u present simple<\/strong> i past simple<\/strong> vremenu, kad je glagol to be<\/em> glavni glagol \u2013 ne treba vam pomo\u0107ni glagol. To je potpuni izuzetak od pravila, to nigde drugde ne va\u017ei, ni u jednom drugom vremenu, ni za jedan drugi glagol.<\/p>\nZna\u010di, samo u ovim slu\u010dajevima. Ne treba vam pomo\u0107ni glagol, ve\u0107 samo koristite glagol to be<\/em> da napravite i upitan i odri\u010dan oblik. Kao \u0161to vidite, ova re\u010denica: They left early.\/They didn’t leave early.<\/em> To su standardna pravila za past simple<\/strong>, dakle to je ne\u0161to \u0161to \u0107ete koristiti za sve druge glagole osim za glagol to be<\/em> u vremenu past simple<\/strong>.<\/p>\nE, sad, to je specifi\u010dno za present simple<\/strong> i past simple<\/strong>, glagol to be<\/em>. Za ostala vremena to nije slu\u010daj. Za ostala vremena \u0107ete koristiti glagol to be<\/em> kao da je bilo koji drugi glagol. Recimo, ako imamo future simple<\/strong>, i tu glasi pravilo da se potvrdan oblik gradi – will + infinitiv<\/em>. Onda \u0107e tu biti will be<\/em>. To je ono \u0161to zbuni ljude. Nau\u010de oni glagol to be<\/em>. Am\/is\/are<\/em> su oblici za present simple<\/strong>, was<\/em> i were<\/em> su za pro\u0161lo vreme. I onda kad do\u0111e neko drugo vreme i pi\u0161e u zagradi P, tu nastane potpuna zabuna.<\/p>\nZna\u010di , vrlo je bitno da razgrani\u010dite \u2013 kada je glagol to be<\/em> u pitanju, present simple<\/strong> i past simple<\/strong> su jedini izuzeci. Za sva ostala vremena, glagol to be<\/em> se pona\u0161a kao da je bilo koji drugi glagol. Ako pravilo za future<\/strong> ka\u017ee will + infinitiv<\/em>, bi\u0107e will be<\/em>. Pravilo za present perfect<\/strong> ka\u017ee have +<\/em> tre\u0107a kolona, odnosno pro\u0161li particip \u2013 onda je to have been<\/em>. Ako je za be going to<\/em> konstrukciju \u2013 is going to be<\/em>. Zna\u010di, be<\/em>. Ne\u0107e biti is going to are<\/em>, ili is going to is<\/em>, is going to be<\/em> \u2013 to je infinitiv. Zna\u010di, to je vrlo bitno da zapamtite, jer tu nastane \u2013 to je jedna od naj\u010de\u0161\u0107ih zabuna kada se rade ve\u017ebanja. I kada u re\u010denici stoji be<\/em>, onda nastane zabuna. Zna\u010di specifi\u010dno je samo za present simple<\/strong> i past simple<\/strong>.<\/p>\nE, sad. Svako vreme u engleskom ima pomo\u0107ni glagol. Svako vreme. I to je jedan od ova tri \u2013 be, do i have<\/em>. Ti glagoli su pomo\u0107ni, oni poma\u017eu da se napravi drugo vreme, ali nemaju zna\u010denje. To zna\u010di da vi kada pi\u0161ete re\u010denicu morate da upotrebite pomo\u0107ni glagol, ali taj glagol ne prevodite i taj glagol nema nikakvo zna\u010denje.<\/p>\nBilo bi pogre\u0161no da napi\u0161ete: He driving the car<\/em>. To je pogre\u0161no gramati\u010dki, mora: He is driving the car<\/em>. Kao \u0161to vidite u prevodu: On vozi auto<\/em>. Tu nigde niste preveli ovo is<\/em>. Zna\u010di, nemojte da vas to zbuni. He is driving the car.<\/em> \u2013 On vozi auto.<\/em> Nigde se ne prevodi glagol to be<\/em>.\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/p>\nTo va\u017ei i za sve ove glagole, za sve ove pomo\u0107ne glagole \u2013 oni se ne prevode, samo poma\u017eu da se napravi vreme. E sad, ono \u0161to je specifi\u010dno.<\/p>\n
Zna\u010di, odvojila sam glagol to be<\/em> kao poseban slu\u010daj. I imamo sad i poseban slu\u010daj sa glagolom do<\/em> kada je pomo\u0107ni glagol. \u0160ta se de\u0161ava \u2013 ono \u0161to mnoge ljude zbunjuje je \u010dinjenica da za present simple<\/strong> i past<\/strong> simple<\/strong> u potvrdnim re\u010denicama nema pomo\u0107nog glagola.<\/p>\nTo su dva jedina izuzetka. Zna\u010di, present simple<\/strong> i past simple<\/strong> potvrdne re\u010denice nemaju pomo\u0107ni glagol, on se podrazumeva. Tako se to ka\u017ee zna\u010di, kada je u pitanju recimo: She lives in Spain<\/em>. To je re\u010denica u sada\u0161njem vremenu, present simple<\/strong> i ona nema pomo\u0107ni glagol.<\/p>\nOno \u0161to ljude zbunjuje je… Kako da naprave upitnu i odri\u010dnu re\u010denicu, jer tu do\u0111e do nesigurnosti zato \u0161to nema pomo\u0107nog glagola. I onda se zapitaju koji sad \u2013 da li: Was she live in Spain?\/Is she live in Spain?<\/em> Zna\u010di ni\u0161ta od toga, ve\u0107 samo does<\/em>. Does she live in Spain?\/She doesn’t live in Spain.<\/em><\/p>\nTo je jedini izuzetak. Isto tako treba da zapamtite da: She lives in Spain.<\/em> je ta\u010dna potvrdna re\u010denica i to je ono \u0161to \u0107ete koristiti. Postoji oblik: She does live in Spain<\/em>. Zna\u010di, potvrdan oblik, ali sa pomo\u0107nim glagolom. She does live in Spain.<\/em> – postoji, ali taj oblik je nagla\u0161avanje.<\/p>\nTo biste preveli: Ona zaista \u017eivi u \u0160paniji.<\/em> Zna\u010di, ako ho\u0107ete da ka\u017eete obi\u010dnu re\u010denicu: Ona \u017eivi u \u0160paniji. \u2013 She lives in Spain.<\/em> U tom slu\u010daju ne koristite pomo\u0107ni glagol. Ali, ako \u017eelite da naglasite, mo\u017eete re\u0107i: She does live in Spain.<\/em> \u2013 i onda ste naglasili to \u2013 Ona zaista \u017eivi u \u0160paniji. <\/em><\/p>\nIsto je i potpuno isto \u2013 sve \u0161to sam rekla za present<\/strong> simple<\/strong> primenjujemo i za past<\/strong> simple<\/strong> \u2013 potpuno isto. Zna\u010di, potvrdna re\u010denica nema pomo\u0107ni glagol, ali kada se pravi upitna re\u010denica mora da se upotrebi did<\/em> i odri\u010dna isto did +<\/em> not<\/em>, odnosno didn’t<\/em>. To je bitno da zapamtite.<\/p>\nKada je u pitanju pro\u0161lo vreme, ono \u0161to zbunjuje \u010desto je ono kad imamo je<\/em>. On je bio negde.<\/em>, recimo. I onda kad vide je<\/em> – obi\u010dno prevode glagolom to be<\/em>. Ali zapamtite, za past simple<\/strong> vam ne treba glagol to be<\/em> da napravite, osim ako to nije glavni glagol. Naravno , to \u0107ete ve\u0107 posebno videti. Ali kada imate neki drugi glagol, did<\/em> je pomo\u0107ni glagol za past simple.<\/p>\nContinuous vremena<\/strong> \u2013 ta vremena se zovu jo\u0161 i progressive tenses<\/strong> u gramatikama, imaju nastavak \u00a0\u00a0\u2013ing<\/em>, to je zajedni\u010dko za sva vremena koja imaju continuous<\/strong> u naslovu. I ozna\u010davaju neko trajanje, podrazumeva se da je ta radnja u nekom smislu trajala. Present simple<\/strong> radnja traje u sada\u0161njosti, past continuous<\/strong> \u2013 trajala je u pro\u0161losti, i tako dalje. Ali, ono \u0161to je zajedni\u010dko, ako vidite u naslovu continuous<\/strong> \u2013 to je taj oblik koji mora da ima \u2013ing<\/em> nastavak na kraju, na glavni glagol.<\/p>\nOvo su samo neki primeri, zna\u010di, kako su upotrebljeni glagoli u ovim razli\u010ditim vremenima. Imamo: We have been working all day.<\/em> To je present perfect continuous<\/strong>. Imamo: They will be waiting for hours.<\/em> Future continuous<\/strong>. Imamo \u010dak i future perfect continuous<\/strong>: We will have been living here.<\/em> Ovo je zaista jedan primer vremena koje se zaista retko koristi, ali postoji u gramatici, pa je prosto bitno da zapamtite i to.<\/p>\nKada u\u010dite vremena, bitno je da prvo nau\u010dite kako se neko vreme gradi. Nemojte da \u017eurite da razmi\u0161ljate o upotrebama i tako dalje, nego prvo nau\u010dite kako se to vreme gradi \u2013 da ste vi sigurni da znate da napravite potvrdnu, upitnu i odri\u010dnu re\u010denicu, bez ikakvih nedoumica. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/p>\n
Kada je u pitanju potvrdan oblik, vrlo je bitno da zapamtite da postoji pomo\u0107ni glagol. Osim za ona dva izuzetka \u2013 present simple<\/strong> i past simple<\/strong>. I vrlo je bitno da pomo\u0107ni glagol mo\u017ee biti druga\u010diji, u zavisnosti od subjekta. Recimo, za did<\/em> nema razlike, ali za have<\/em> ima \u2013 nekada \u0107e biti have<\/em>, nekada has<\/em>. To je bitno da zapamtite.<\/p>\nI postoje situacije kada se dodaje nastavak. Pre svega mislim na present simple<\/strong> \u2013 dodaje se nastavak \u2013s<\/em> za tre\u0107e lice. To je zajedni\u010dko zna\u010di za sva vremena, to je ne\u0161to na \u0161to uvek treba da obratite pa\u017enju, zna\u010di na pomo\u0107ni glagol i na lice koje koristite.<\/p>\nOdri\u010dan oblik \u2013 dodaje se not<\/em> na pomo\u0107ni glagol i to je za sva vremena koja u\u010dite. I onda vam je vrlo bitno… Recimo, Vi nau\u010dite potvrdan oblik u nekom vremenu, odmah bi trebalo da znate i odri\u010dan oblik automatski, ako usvojite ovo pravilo. Jer samo dodate not<\/em> na pomo\u0107ni glagol. Pa \u010dak i ako je to neko te\u0161ko vreme za vas, koje prvi put sre\u0107ete. Odmah \u0107ete zna\u010di povezati, zato \u0161to je to ne\u0161to univerzalno za sva vremena.<\/p>\nI tre\u0107e pravilo, za upitan oblik \u2013 da se upitan oblik gradi inverzijom. Zna\u010di, ja sam vam posebno skrenula pa\u017enju na present simple<\/strong> i past simple<\/strong>, gde nema pomo\u0107nog glagola u potvrdnom obliku, pa zato to napravi neku nedoumicu u upitnim re\u010denicama.<\/p>\nZa sva ostala vremena, vi imate pomo\u0107ni glagol u potvrdnoj re\u010denici \u2013 samo zamenite mesta pomo\u0107nom glagolu i subjektu. Zna\u010di, bilo koje vreme da je u pitanju to mo\u017eete da primenite.<\/p>\n
Slede\u0107i aspekt koji morate da nau\u010dite je kako se neko vreme koristi. Za engleski je tipi\u010dno da ima nekoliko sada\u0161njih, nekoliko pro\u0161lih i nekoliko budu\u0107ih vremena. Ali su vrlo specifi\u010dne situacije kada se koristi koje vreme. Ne mo\u017eete upotrebiti bilo koje vreme za bilo koju re\u010denicu. To jest, mo\u017eete, ali nije ista situacija kada \u0107ete re\u0107i jedno, a kada drugo. I zato je vrlo bitno da na kraju lekcije kada vidite Upotreba<\/em> da vi nau\u010dite kada se to vreme koristi. I sad \u0107u na primeru da vam objasnim \u0161ta to zna\u010di.<\/p>\nRe\u010denica: On je radio.<\/em>\u00a0 – mo\u017ee biti prevedena na svih \u0161est na\u010dina. Svih \u0161est re\u010denica su ovde apsolutno ta\u010dne.<\/p>\nHe worked. <\/em><\/p>\nHe has worked.<\/em><\/p>\nHe was working.<\/em><\/p>\nHe had worked.<\/em><\/p>\nHe has been working. <\/em><\/p>\nHe had been working. <\/em><\/p>\nTe re\u010denice su sve ta\u010dne i u njima je ta\u010dno upotrebljen glagol work<\/em> i sve mogu da se prevedu na ovaj na\u010din. Ali su razli\u010dite situacije kada \u0107ete koju re\u0107i. Nije svejedno, nije svejedno da li ste rekli: He worked<\/em>.<\/em> ili He was working<\/em>. Uop\u0161te nije svejedno. I zato je bitno da se zna upotreba za svako vreme. To je ono \u0161to vam omogu\u0107ava da nau\u010dite. Zna\u010di: He worked last week<\/em>.<\/p>\nPro\u0161lo vreme, zavr\u0161ena radnja u pro\u0161losti, past simple. He has worked the entire morning<\/em>. Zna\u010di, celo jutro. Period je po\u010deo u pro\u0161losti, jo\u0161 uvek se nastavlja u sada\u0161njosti. U ovom slu\u010daju ne\u0107ete uvek re\u0107i: On je radio<\/em>. Mo\u017eete re\u0107i i: On radi.<\/em>, ako taj period nije zavr\u0161en.<\/p>\nHe was working when you called him<\/em>. Radnja koja je trajala u pro\u0161losti i bila prekinuta nekom drugom radnjom. Zna\u010di, sve ovo \u0161to vam ja sada govorim \u2013 to su definicije upotreba i to je ne\u0161to \u0161to morate da zapamtite. Da biste mogli da primenite neko vreme, vi morate da zapamtite kada se to vreme koristi. Za svako vreme imate uglavnom dve do pet upotreba, ne vi\u0161e od toga, i to je ne\u0161to \u0161to zaista mora da se zapamti.<\/p>\nZna\u010di: He had worked before they arrived<\/em>. Had worked<\/em> \u2013 past perfect<\/a><\/strong>, zato \u0161to je radnja koja se dogodila pre neke druge pro\u0161le radnje. He has been working really hard and now he’s tired<\/em>. To je radnja koja ima posledicu u sada\u0161njosti i nagla\u0161ava se trajanje, za razliku od: He has worked<\/em>. Ovde imamo: He had been working for hours before it started to rain<\/em>. Opet, radnja koja se dogodila u pro\u0161losti, ali nagla\u0161ava se trajanje. Dakle, vrlo je sli\u010dno kao: He had worked<\/em>. Ali po\u0161to ima continuous oblik \u2013 nagla\u0161ava se trajanje. Zna\u010di to su, eto, neke…<\/p>\nZa\u0161to je va\u017eno da znate upotrebu? Da biste mogli vi u ovim situacijama da upotrebite. Kada radite ve\u017ebanja, vi \u0107ete gledati re\u010denicu ili tekst koji imate pred sobom i to \u0107e vam biti va\u0161 kontekst. Kontekst je ono na osnovu \u010dega vi treba da shvatite upotrebu.<\/p>\n
I to je prvi korak, to je va\u0161 prvi korak da nau\u010dite tako. To su kontrolisani primeri, gde vi imate kontekst koji je ve\u0107 definisan za vas i vi na osnovu toga treba da zaklju\u010dite koje \u0107ete vreme upotrebiti, primenjuju\u0107i svoje znanje. \u0160to vi\u0161e takvih ve\u017ebanja uradite, vi \u0107ete onda biti u mogu\u0107nosti da sami to primenite kad treba da ka\u017eete. To je slede\u0107i korak, zavr\u0161ni korak, zna\u010di da sve ono \u0161to nau\u010dite objedinjeno primenite u konverzaciji.<\/p>\n
Jer to je ono \u0161to vam je potrebno \u2013 ve\u017eba. Ve\u017eba da, kad treba da ka\u017eete nekome, zna\u010di kad vas pita, recimo, neko: What have you been doing lately?<\/em> \u2013 da vi odmah znate koje \u0107ete vreme upotrebiti. Da l’ \u0107ete re\u0107i present simple<\/strong>, da l’ \u0107ete re\u0107i present perfect<\/strong> \u2013 da znate. Zna\u010di, to je ne\u0161to \u0161to morate da u\u010dite prvo kroz dosta primera koji su kontrolisani, koji ve\u0107 imaju kontekst, da biste onda i vi shvatili taj kontekst, kada treba vi da ka\u017eete. Ono \u0161to vam jo\u0161 poma\u017ee u svemu tome su prilo\u0161ke odredbe za vreme.<\/p>\nJa sam ovde navela samo kao primer present simple<\/strong> i present continuous<\/strong> – imamo always, usually, often, everyday<\/em> i tako dalje. Onda imamo now, at the moment<\/em> \u2013 to je za present continuous<\/a><\/strong>. Za mnoga vremena postoje ove prilo\u0161ke odredbe i to je ne\u0161to vam mo\u017ee pomo\u0107i. Ali to nije sve, zna\u010di nekada nema prilo\u0161ke odredbe za vreme. Nekada morate da tuma\u010dite re\u010denicu odnosno tekst da biste shvatili kontekst. Da biste onda shvatili koja je upotreba u pitanju.<\/p>\nDakle, prvo je bitno da nau\u010dite kako se vreme gradi, kako da gledate \u0161ta je pomo\u0107ni, \u0161ta je glavni glagol, da koristite te glagole, da pravite upitne i odri\u010dne re\u010denice. I zatim analizirate upotrebu i te prilo\u0161ke odredbe za vreme koje se jo\u0161 zovu i signalne re\u010di.<\/p>\n
Za dalji nastavak u\u010denja, vi mo\u017eete koristiti dva ova resursa, koja \u0107u vam ovde navesti. Prvo imamo Vremena u engleskom jeziku<\/a><\/em>, to je vodi\u010d koji je dostupan javno na sajtu, koji mo\u017eete preuzeti, koji je u obliku e-knjige. Zna\u010di, englishlane.net online \u0161kola i na blogu \u0107ete na\u0107i, samo skrolajte malo dole kroz blog i na\u0107i \u0107ete ovaj vodi\u010d.<\/p>\nZna\u010di, mo\u017eete da ga preuzmete kao e-knjigu, i tu je navedeno kako se grade ta vremena kroz neke primere, imate i upotrebu. I zna\u010di, to je ne\u0161to \u0161to mo\u017ee da bude kao va\u0161 podsetnik kada u\u010dite. I to vam je dostupno da preuzmete i da sa\u010duvate. A sa druge strane imamo i Kurs vremena u engleskom jeziku<\/em>. Mnogi od vas imaju kurs, mo\u017eda neko nema \u2013 ako nema, samo mi po\u0161aljite poruku da vidim da li vam je potreban u ovom trenutku kurs.<\/p>\nJer, ako radite, recimo, Engleski 101<\/em> \u2013 vama kurs vremena jo\u0161 uvek ne treba. Ali Kurs vremena u engleskom jeziku<\/em> je jo\u0161 jedan resurs koji \u0107ete koristiti, gde su vremena podeljena po modulima. Svaki modul se fokusira na jedno vreme, gde je potrebno da nau\u010dite i kako se gradi, kako se upotrebljava i zatim postoji dosta ve\u017ebanja da prove\u017ebate to sve.<\/p>\nTo je ne\u0161to gde \u0107ete vi mo\u0107i da dalje ve\u017ebate vremena. A u nastavku ove radionice \u0107emo imati ve\u017ebanja koje \u0107emo zajedno uraditi i gde \u0107emo probati da analiziramo, da vam poka\u017eem kako da razmi\u0161ljate o kontekstu, kako da gledate gde su prilo\u0161ke odredbe, da vidite kako jedno vreme uti\u010de na drugo vreme i tako dalje.<\/p>\n
Eto, nadam se da ti je ova pri\u010da bila zanimljiva, iako je ne\u0161to iz gramatike. Ali, ipak, da pogleda\u0161 sve to sa druga\u010dije strane. A resurse koje pominjem u ovoj radionici, htela sam jo\u0161 jednom da ti napomenem \u0161ta je to u pitanju. Prvi resurs je vodi\u010d