Klikni ovde da sazna\u0161 vi\u0161e.<\/a><\/p>\n[\/et_pb_text][et_pb_text admin_label=”Text” _builder_version=”4.16″ z_index_tablet=”500″ text_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” text_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” text_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” link_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” link_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” link_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” ul_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” ul_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” ul_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” ol_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” ol_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” ol_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” quote_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” quote_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” quote_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” header_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” header_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” header_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” header_2_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” header_2_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” header_2_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” header_3_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” header_3_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” header_3_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” header_4_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” header_4_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” header_4_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” header_5_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” header_5_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” header_5_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” header_6_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” header_6_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” header_6_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” box_shadow_horizontal_tablet=”0px” box_shadow_vertical_tablet=”0px” box_shadow_blur_tablet=”40px” box_shadow_spread_tablet=”0px” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
Transkript:<\/strong><\/p>\n\u200bZdravo, dobrodo\u0161la u English Lane<\/em> podkast! Ja sam Zorana Radovi\u0107, profesor engleskog jezika i osniva\u010d online \u0161kole English Lane<\/em>. Sada slu\u0161a\u0161 English Lane<\/em> podkast, gde svake srede pri\u010dam o korisnim savetima za u\u010denje engleskog jezika.<\/p>\nU ovoj epizodi imam jednu veoma korisnu lekciju i nazvala sam je 10 frazalnih glagola za po\u010detnike<\/strong> – i nemoj da te zbuni to \u0161to sam napisala za po\u010detnike<\/em>, jer ovi frazalni glagoli su korisni bez obzira koliko dugo u\u010di\u0161 engleski jezik. Dakle, ovo su samo frazalni glagoli koje \u0107e\u0161 susresti ne\u0161to ranije na svom putu ka u\u010denju engleskog jezika. Dakle, u\u010di\u0107e\u0161 ih na nekim po\u010detnim nivoima, ali ako ih mo\u017eda nisi nau\u010dila ili ako si ih zaboravila – ovo ti je prilika da se podseti\u0161. A, ako tek kre\u0107e\u0161 sa u\u010denjem engleskog jezika, onda \u0107e ti ovi frazalni glagoli biti veoma korisni.<\/p>\nPrvo \u0161to treba da zapamti\u0161 o frazalnim glagolima<\/strong> je da su to glagoli koji su posebni po tome \u0161to menjaju zna\u010denje osnovnog glagola<\/strong>.<\/p>\nDakle, \u0161ta to zna\u010di? Nau\u010di\u0161, recimo, glagol find<\/em> – koji zna\u010di \u201ena\u0107i\u201c. A onda se pojavi frazalni glagol find out<\/em>, koji zna\u010di \u201esaznati\u201c. Dakle, to je bitno kod frazalnih glagola. Frazalni glagol je glagol koji ina\u010de stoji samostalno i ima neko zna\u010denje, a kada je frazalni glagol – on uz sebe ima neki dodatak, kao \u0161to je u ovom slu\u010daju out<\/em>. I tada menja zna\u010denje, tada vi\u0161e ne zna\u010di ono \u0161to zna\u010di sam glagol, ve\u0107 ima neko drugo zna\u010denje.<\/p>\nVrlo je bitno da, kada u\u010di\u0161 frazalne glagole da nau\u010di\u0161 ta nova zna\u010denja, bukvalno kao nove re\u010di – i nau\u010di\u0161 zna\u010denje, nau\u010di\u0161 izgovor i nau\u010di\u0161, naravno, kako da upotrebi\u0161 taj glagol u re\u010denicama. I to je ono \u0161to \u0107u ti ja pomo\u0107i da uradi\u0161 u ovoj epizodi – nave\u0161\u0107u 10 korisnih frazalnih glagola<\/strong> i nave\u0161\u0107u kako da ih upotrebi\u0161 u re\u010denicama.<\/p>\nPrvi frazalni glagol je ba\u0161 taj koji sam pomenula: find out<\/em><\/strong> \u2013 \u201esaznati\u201c.<\/p>\nHe found out<\/strong> about the meeting<\/em>. – Saznao je za sastanak.<\/p>\nKao \u0161to vidi\u0161, ovde je glagol prilago\u0111en re\u010denici – po\u0161to je re\u010denica u pro\u0161lom vremenu<\/strong>, sada je find<\/em> pre\u0161lo u found<\/em> (pro\u0161lo vreme tog glagola) i onda je: He found out about the meeting.<\/em> – tako je glagol upotrebljen u re\u010denici.<\/p>\nDrugi glagol je: get up<\/em><\/strong>. Get up<\/em> \u2013 \u201eustati\u201c, to je jedan od prvih glagola koji \u0107e\u0161 nau\u010diti kada u\u010di\u0161 engleski jezik. I primer glasi:<\/p>\nShe usually gets up<\/strong> at 6.<\/em> – Ona obi\u010dno ustaje u 6.<\/p>\nOvde imamo sada drugu situaciju. Po\u0161to je upotrebljeno she<\/em>, glagol get<\/em> ima nastavak gets up<\/em> – zato \u0161to je to 3. lice jednine, u pitanju je vreme present simple<\/strong>. Ali, zna\u010di, upotrebljen je glagol get up<\/em> \u2013 \u201eustati\u201c.<\/p>\nGo back<\/em><\/strong> \u2013 \u201evratiti se\u201c. Zapamti – glagol go<\/em> zna\u010di \u201ei\u0107i\u201c, a go back<\/em> \u2013 \u201evratiti se\u201c. I sada ovde imamo primer:<\/p>\nIt started to rain, so we decided to go back<\/strong>. <\/em>– Po\u010dela je da pada ki\u0161a, pa smo odlu\u010dili da se vratimo.<\/p>\nGo back<\/em> \u2013 \u201evratiti se\u201c.<\/p>\nKao \u0161to vidi\u0161, kod nekih glagola, mo\u017ee\u0161 bukvalno iz tog glagola nekako kao da shvati\u0161 zna\u010denje, i to je ne\u0161to \u0161to \u0107e ti se de\u0161avati kako napreduje\u0161 sa u\u010denjem engleskog jezika. I, kako \u0161to vi\u0161e glagola nau\u010di\u0161 – mo\u0107i \u0107e\u0161 nekako i da povezuje\u0161 ta zna\u010denja. Ali, u po\u010detku je bitno uvek da zna\u010denje frazalnog glagola proveri\u0161 u re\u010dniku i da nau\u010di\u0161 zaista \u0161ta taj glagol zna\u010di.<\/p>\n
Slede\u0107i glagol je grow up<\/em><\/strong> \u2013 \u201eodrasti\u201c. I onda imamo primer:<\/p>\nShe grew up<\/strong> in a small town.<\/em> – Ona je odrasla u malom gradu.<\/p>\nShe grew up<\/em> – ovde imamo, opet, pro\u0161lo vreme<\/strong>. I onda je glagol grow<\/em> u pro\u0161lom vremenu (to je nepravilan glagol) – grew<\/em>.<\/p>\nSlede\u0107i glagol je glagol look for<\/em><\/strong>. Look<\/em> ina\u010de zna\u010di \u201egledati\u201c, ali look for<\/em> zna\u010di \u201etra\u017eiti\u201c. Dakle, kada upotrebi\u0161 tu frazu look for<\/em>, onda ta fraza, tj. taj frazalni glagol zna\u010di \u201etra\u017eiti\u201c.<\/p>\nI’m looking for<\/strong> my glasses.<\/em> – Tra\u017eim svoje nao\u010dare.<\/p>\nI’m looking for my glasses<\/em> – dakle, taj deo re\u010denice gde ima\u0161 glagol i ima\u0161 ovaj nastavak, tj. u ovom slu\u010daju predlog for<\/em> – to je ono \u0161to \u010dini taj frazalni glagol i ono \u0161to prenosi to zna\u010denje. U ovom slu\u010daju, zna\u010denje je \u201etra\u017eiti\u201c.<\/p>\nSlede\u0107i frazalni glagol fill in<\/em><\/strong> \u2013 \u201epopuniti\u201c. Naprimer \u201epopuniti formular\u201c – fill in a form<\/em>. I u primeru to glasi ovako:<\/p>\nWe will fill in<\/strong> the form.<\/em> – Mi \u0107emo popuniti formular.<\/p>\n