Klikni ovde da sazna\u0161 vi\u0161e.<\/a><\/p>\n[\/et_pb_text][et_pb_text admin_label=”Transkript” _builder_version=”4.16″ z_index_tablet=”500″ text_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” text_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” text_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” link_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” link_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” link_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” ul_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” ul_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” ul_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” ol_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” ol_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” ol_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” quote_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” quote_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” quote_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” header_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” header_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” header_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” header_2_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” header_2_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” header_2_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” header_3_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” header_3_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” header_3_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” header_4_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” header_4_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” header_4_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” header_5_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” header_5_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” header_5_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” header_6_text_shadow_horizontal_length_tablet=”0px” header_6_text_shadow_vertical_length_tablet=”0px” header_6_text_shadow_blur_strength_tablet=”1px” box_shadow_horizontal_tablet=”0px” box_shadow_vertical_tablet=”0px” box_shadow_blur_tablet=”40px” box_shadow_spread_tablet=”0px” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
Zdravo, moje ime je Zorana Radovi\u0107. Ja sam profesor engleskog jezika i osniva\u010d online \u0161kole <\/span>English Lane<\/em>. Slu\u0161a\u0161 <\/span>English Lane<\/em> podkast i u ovoj epizodi <\/span>pri\u010da\u0107u o tome<\/strong> <\/span>kako da popravi\u0161 svoj izgovor<\/strong>, koriste\u0107i ova dva glasa. \u010cu\u0107e\u0161 neke konkretne primere koji \u0107e ti pomo\u0107i da prove\u017eba\u0161 izgovor ba\u0161 tih glasova. Svrha ovog podkasta je da ti pomogne da ve\u017eba\u0161 engleski – i jedan deo tog procesa u\u010denja je ba\u0161 ve\u017eba izgovora. I zato je bitno da ve\u017eba\u0161 ovde izgovor sa mnom i da i ti ponavlja\u0161 ove re\u010di.<\/span><\/p>\nU pitanju su dva glasa koja su, eto, kao neki parovi i vrlo se sli\u010dno \u010ditaju – i vrlo \u010desto se me\u0161aju. Vrlo \u010desto se ka\u017ee jedan glas, a misli se drugi i na taj na\u010din mo\u017ee do\u0107i do nekih gre\u0161aka. Jer postoje re\u010di gde je vrlo bitno da li si rekla jedan ili drugi glas. I da ne du\u017eim dalje, odmah \u0107u ti re\u0107i koji su glasovi u pitanju. Dakle, u pitanju su glasovi <\/strong>\/v\/ <\/strong>i \/w\/<\/strong>.<\/p>\nPonovi\u0107u, a ti ponovi sa mnom: \/v\/, <\/strong>\/v\/<\/strong> – kao vrata<\/em><\/strong>, \/v\/.<\/p>\nI drugi glas je: \/w\/, <\/strong>\/w\/<\/strong>.<\/p>\n\/w\/ je glas koji mi nemamo u na\u0161em jeziku, pa je mo\u017eda, eto, ne\u0161to novo \u0161to treba da nau\u010di\u0161 kada je u pitanju engleski. A prvi glas je obi\u010dno <\/strong>\/v\/<\/strong>, koje \u0107e\u0161 re\u0107i kada \u017eeli\u0161 da ka\u017ee\u0161 bilo koju drugu re\u010d. Dakle, vrata<\/em> – \/v\/.<\/p>\nPrvi glas, glas \/v\/ izgovara\u0161 tako \u0161to gornji zubi zagrizu donju usnu. I re\u010di u kojima se javlja ovaj glas su:<\/p>\n
vase<\/em><\/strong> – dakle nije wase<\/em>, to bi bilo potpuno pogre\u0161no. \/v\/ – vase<\/em>.<\/p>\nOnda imamo very\u00a0<\/em><\/strong>\/\u02c8veri\/.\u00a0<\/span>Ovo je, ja mislim, jedna od re\u010di kod kojih se najvi\u0161e gre\u0161i. Dakle, uglavnom \u010dujem wary<\/em>, a to je potpuno druga re\u010d. \/v\/, very<\/em> – to zna\u010di ‘veoma’. Very<\/em>.<\/p>\nNaravno, glas \/v\/ ne mora da se na\u0111e samo na po\u010detku, mo\u017ee da se na\u0111e i u sredini re\u010di. I onda imamo i primere:<\/p>\n
active<\/em><\/strong> – \/v\/, na kraju je \/v\/ – \/\u02c8\u00e6kt\u026av\/<\/p>\nI imamo drive<\/em><\/strong> \/dra\u026av\/ – \/v\/, \/v\/ je na kraju.<\/p>\nVrlo je bitno da nau\u010di\u0161 taj glas – kako pravilno da ga izgovori\u0161 u re\u010dima. I zna\u010di, kada vidi\u0161 re\u010d – pogledaj da li je napisano obi\u010dno \/v\/. Ako je obi\u010dno v<\/em>, kao u ovim re\u010dima koje sam ja navela – onda mora da pro\u010dita\u0161 \/v\/, \/v\/. U tim re\u010dima, nikada ne\u0107e\u0161 \u010ditati \/w\/ – jer nema potrebe. Dakle, ako je napisano obi\u010dno v<\/em> – onda \u010dita\u0161 \/v\/.<\/p>\nDrugi glas koji treba da nau\u010di\u0161 je \/w\/, tako se izgovara – \/w\/. I taj glas \u0107e uglavnom u pisanju biti predstavljen kao slovo w<\/em>, odnosno ‘duplo v’<\/em>. Uglavnom \u0107e biti tako napisano \u2013 rekla sam to tako, zato \u0161to postoje situacije kada u pisanju uop\u0161te nema ovog slova, a \u010dita se \/w\/. I odli\u010dan primer je za to re\u010d one<\/em><\/strong>, odnosno broj one<\/em> \u2013 ‘jedan’. \/w\u028cn\/ – tu u izgovoru ima tog glasa, a u pisanju ga nema. Ali, mi \u0107emo se sada fokusirati na ove re\u010di gde se pojavljuje to slovo.<\/p>\nPrva re\u010d je: window<\/em><\/strong> – \/\u02c8w\u026and\u0259\u028a\/. Probaj da ponovi\u0161 sa mnom tu re\u010d. Znam da je to jedna re\u010d koja je vrlo te\u0161ka ljudima da izgovore, ba\u0161 zbog tog – ima glas i na po\u010detku, ima i ovo w<\/em> na kraju \u2013 window<\/em>. Vrlo je bitno ovo slovo, tj. ovaj glas na po\u010detku re\u010di.<\/p>\nDruga re\u010d u kojoj se javlja ovaj glas je: always<\/em><\/strong> – \/\u02c8\u0254\u02d0lwe\u026az\/. Dakle, isto je vrlo bitno da ne pro\u010dita\u0161 \/v\/, nego \/w\/.<\/p>\nTako\u0111e, imaj u vidu da postoje re\u010di kod kojih \u0107e mo\u017eda biti napisano to slovo, a ne\u0107e ga biti u izgovoru.<\/strong> I primer ba\u0161 takve re\u010di je flower<\/em><\/strong> \/\u02c8fla\u028a\u0259(r)\/ – kod te re\u010di postoji w<\/em> napisano, ali nema tog glasa u izgovoru.<\/p>\nJo\u0161 neke \u010deste gre\u0161ke koje se javljaju kada je u pitanju taj glas \/w\/ – su ove tri re\u010di:<\/p>\n
where<\/em><\/strong> – \/we\u0259(r)\/. Probaj da izgovori\u0161 sa mnom.<\/p>\nDakle, nije vere<\/em> \/v\u025b\u0259(r)\/, nego \/w\/ – where<\/em> \/we\u0259(r)\/.<\/p>\nDruga re\u010d je when<\/em><\/strong> – \/wen\/.<\/p>\nI tre\u0107a re\u010d je well<\/em><\/strong> – \/wel\/.<\/p>\nOvo su bili neki tipi\u010dni primeri gde se pojavljuju ovi glasovi. I navela sam neke re\u010di kod kojih se naj\u010de\u0161\u0107e gre\u0161i. A sada \u0107u u nastavku navesti parove re\u010di kod kojih se mo\u017ee javiti u pisanju i v<\/em> i w<\/em>. I onda je vrlo bitno da li \u0107e\u0161 pro\u010ditati jedan glas ili drugi. I sve ove re\u010di koje ja izgovaram vide\u0107e\u0161 napisane na ovoj stranici gde slu\u0161a\u0161 podkast.<\/p>\nPrvi par re\u010di je vent<\/em><\/strong> i went<\/em><\/strong>. Obe ove re\u010di postoje u engleskom – vent<\/em> je ‘otvor’, onaj ‘ventilacioni otvor’ – air vent<\/em>.<\/p>\nDruga re\u010d je went<\/em>, to je pro\u0161lo vreme od glagola go<\/em>. Oti\u0161la – went<\/em>.<\/p>\nProbaj sa mnom da izgovori\u0161 ove re\u010di \u2013 vent \/vent\/, went \/went\/.<\/p>\n
Okej, idemo drugi par re\u010di. Imamo vest<\/em><\/strong> i west<\/em><\/strong>. Opet, dve re\u010di, obe postoje u engleskom. Vest<\/em> je ‘prsluk’, i u britanskom engleskom mo\u017ee biti ‘majica na bretele’. A re\u010d west<\/em> je \u2013 ‘zapad’. Probaj sada sa mnom: vest \/vest\/<\/em>, west \/west\/<\/em>.<\/p>\nOkej, imamo tre\u0107i par: vine<\/em><\/strong> i wine<\/em><\/strong>. Ovo je vrlo bitno da napravi\u0161 razliku, opet dve potpuno razli\u010dite re\u010di. Ove se re\u010di odnose na sli\u010dan neki pojam, ali su razli\u010dite. Vine<\/em> je biljka od koje se pravi gro\u017e\u0111e, tj. ‘vinova loza’. A wine<\/em> je ‘vino’, tj. proizvod koji se dobija od gro\u017e\u0111a. Dakle, imamo odvojeno dve re\u010di – vine<\/em> i wine<\/em>. Probaj sada sa mnom da izgovori\u0161 ove re\u010di \u2013 vine \/va\u026an\/, wine \/wa\u026an\/. Okej.<\/p>\nI slede\u0107i par, poslednji par ovih re\u010di su vet<\/em><\/strong> i wet<\/em><\/strong>. Vet<\/em> je ‘veterinar’, a wet<\/em> je ‘mokar’. Probaj sada sa mnom da izgovori\u0161 i da napravi\u0161 razliku u izgovoru, kada je u pitanju ovaj prvi glas:<\/p>\nvet \/vet\/<\/em>, wet \/wet\/<\/em>.<\/p>\nOkej, nadam se da si uspela da ponavlja\u0161 sa mnom sve ove re\u010di i da \u0107e\u0161 ve\u0107 sada krenuti, kada \u010dita\u0161 na engleskom, kada treba ne\u0161to da ka\u017ee\u0161 na engleskom – da \u0107e\u0161 obratiti pa\u017enju i da \u0107e\u0161 pogledati da li treba da izgovori\u0161 \/v\/ ili \/w\/.<\/p>\n