je English Lane<\/em> podkast i u ovoj epizodi pri\u010da\u0107u o tome kako da po\u010dne\u0161 da u\u010di\u0161 \u010dlanove.<\/p>\nOva epizoda je vrlo bitna i za one koji po\u010dinju sa u\u010denjem engleskog jezika, kao i za one koji ve\u0107 dugo godina u\u010de, ali i dalje imaju nedoumice kada je u pitanju upotreba \u010dlanova. I ovo je ne\u0161to \u0161to \u0107e ti pomo\u0107i da shvati\u0161 generalno \u0161ta su to \u010dlanovi i kako da krene\u0161 da ih u\u010di\u0161 – ali, onako sa razumevanjem, a ne da samo pamti\u0161 neka pravila.<\/p>\n
Prvi savet koji \u0107u ti dati je – da nau\u010di\u0161 \u0161ta su to \u010dlanovi. I to je vrlo bitno, zato \u0161to sam jednom dobila, ba\u0161 se se\u0107am, na e-mail pitanje… I onda je osoba rekla da je nesigurna kako da koristi predloge – i navela mi primer gde su u re\u010denici \u010dlanovi. Dakle, to su dve razli\u010dite vrste re\u010di.<\/p>\n
I vrlo je bitno da nau\u010di\u0161 – dakle, \u010dlanovi u engleskom su: a<\/em><\/strong>, an<\/em><\/strong>, the<\/em><\/strong>.<\/p>\nPostoji odre\u0111eni \u010dlan<\/strong>, to je – the<\/em><\/strong>.<\/p>\nPostoji neodre\u0111eni \u010dlan<\/strong> – nekada se pi\u0161e a<\/em><\/strong>, nekada an<\/em><\/strong>.<\/p>\nI postoji ne\u0161to \u0161to se u gramatici zove zero article<\/em><\/strong>, tj. ‘nulti \u010dlan’ – odnosno, to su situacije kada se ne koristi \u010dlan<\/strong>.<\/p>\nI to je bitno da zapamti\u0161 – da su to te re\u010di o kojima \u0107u ja danas pri\u010dati i da su te re\u010di u engleskom ne\u0161to \u0161to mi nemamo u maternjem jeziku i da je to ne\u0161to \u0161to je neophodan deo engleskog jezika. I da mora\u0161 da nau\u010di\u0161 kako se to koristi.<\/p>\n
Vrati\u0107u se jo\u0161 jednom. Dakle, odre\u0111eni \u010dlan je the<\/em>. On se \u010dita \/\u00f0\u0259\/, a nekada se mo\u017ee \u010ditati i \/\u02c8\u00f0i\u02d0\/, u zavisnosti od situacije. Kada se nagla\u0161ava, recimo, tada se \u010dita taj oblik.<\/p>\nA druga situacija je koristiti taj neodre\u0111eni \u010dlan, koji mo\u017ee biti a<\/em> ili an<\/em>. Bitna je razlika kada se koristi jedno, a kada drugo:<\/p>\na<\/em> se koristi ispred re\u010di koje u izgovoru po\u010dinju suglasnikom. To zna\u010di – a pen<\/em>, a book<\/em>… Ukoliko re\u010d u izgovoru po\u010dinje samoglasnikom, onda \u0107e ispred biti an<\/em> – an apple<\/em>, an orange<\/em>…<\/p>\nZa\u0161to sam rekla to “u izgovoru”? Zato \u0161to nije bitno da gleda\u0161 kako se re\u010d pi\u0161e, ve\u0107 kako se re\u010d izgovara – da bi odredila koji \u010dlan \u0107e\u0161 upotrebiti.<\/p>\n
I odmah \u0107u ti navesti primer, koji se ba\u0161 \u010desto javlja:<\/p>\n
Hour<\/em>, \u0161to zna\u010di ‘sat’ na engleskom. Ta re\u010d u pisanju po\u010dinje slovom h<\/em>, ali u izgovoru se taj suglasnik ne \u010duje – i zato \u0107e biti an hour<\/em>.<\/p>\nIsto tako, imamo re\u010d university<\/em>, koja je u pisanju napisana s prvim slovom u<\/em>, \u0161to je samoglasnik. I onda pomisli\u0161 da bi trebalo biti an<\/em>. Me\u0111utim, u toj re\u010di je potrebno a<\/em>, zato \u0161to je izgovoru prvi glas \/j\/, a to je suglasnik – a university<\/em>.<\/em><\/p>\nDruga stvar koja \u0107e ti pomo\u0107i da po\u010dne\u0161 da u\u010di\u0161 \u010dlanove je to da shvati\u0161 da ne postoji pravilo da se ispred re\u010di mora koristiti taj i taj \u010dlan. Ispred jedne re\u010di mo\u017ee se koristiti i odre\u0111eni \u010dlan i neodre\u0111eni \u010dlan, i ta re\u010d mo\u017ee biti i bez \u010dlana. Naravno, zavisi od situacije i mnogo je tih pravila, ja ih ne\u0107u sada navoditi, naravno.<\/p>\n
Ali, jednostavno mora\u0161 da shvati\u0161 da je bitno da ispred neke re\u010di mo\u017ee biti bilo koji od ta dva \u010dlana i mo\u017ee jednostavno biti situacija kada ne treba upotrebiti \u010dlan. To je bitno zato \u0161to, ja se se\u0107am – mi smo u\u010dili re\u010di sa \u010dlanom – i ba\u0161 me je nedavno jedan \u010dlan \u0161kole podsetio na to…<\/p>\n
Dobila sam pitanje – da li da u\u010di re\u010d sa \u010dlanom? Dakle, da li da u\u010di a book<\/em>, a house<\/em>… U pitanju je osoba koja poha\u0111a po\u010detni kurs i – na mom kursu toga nema. Na mom kursu nema: a book<\/em>, a house<\/em> – ve\u0107 u\u010di\u0161 book<\/em> i u\u010di\u0161 house<\/em>. U\u010di\u0161 re\u010di nezavisno od \u010dlana, zato \u0161to…<\/p>\nZnam iz iskustva, jer sam i ja tako u\u010dila i meni je to stvaralo nedoumicu i \u2013 i ja sam mislila zato \u0161to sam nau\u010dila da treba da se pi\u0161e a book <\/em>– da \u0107u ja svuda pisati a book<\/em>. A to apsolutno nije tako. Jednostavno tako je, tako se negde u\u010di. I, \u0161tavi\u0161e, nisam primetila da se to danas tako u\u010di, ali ranije se tako u\u010dilo. I zato \u0161to sama imenica – to postoji pravilo u engleskom da imenica ne mo\u017ee da stoji bez \u010dlana kada je u jednini – i s te strane razumem za\u0161to je kori\u0161\u0107eno to.<\/p>\nAli znam da to ume da izazove nedoumice i to je ne\u0161to \u0161to ja ne savetujem i \u2013 u okviru mojih kurseva ne\u0107e\u0161 u\u010diti re\u010d sa \u010dlanom. Jer, ka\u017eem, re\u010d ispred sebe mo\u017ee imati bilo koji \u010dlan, u zavisnosti od situacije. I to je ono \u0161to je bitno da zapamti\u0161<\/strong> – da situacija odre\u0111uje \u010dlan<\/strong>, a da re\u010d sama po sebi mo\u017ee biti i sa i bez \u010dlana<\/strong>.<\/p>\n