I’m not able to help you.<\/em>\u00a0 \u2013 Ne mogu da ti pomognem.<\/p>\nTaj isti izraz mo\u017ee\u0161 upotrebiti i u budu\u0107em vremenu, recimo:<\/p>\n
I won’t be able to help you. <\/em>\u2013 Ne\u0107u mo\u0107i da ti pomognem.<\/p>\nA u pro\u0161losti:<\/p>\n
I wasn’t able to help you.<\/em>\u00a0 \u2013 Nisam mogla da ti pomognem.<\/p>\nU ovim re\u010denicama prime\u0107uje\u0161 kako se ovo be<\/em> menja. I to je ne\u0161to \u0161to mora\u0161 da uradi\u0161 \u2013 kod svih ovih izraza \u0107e to biti tako \u2013 glagol to be<\/em> ima posebne oblike u zavisnosti od lica koje se koristi u toj re\u010denici. I, naravno, u zavisnosti od vremena. I zato je bitno da taj glagol prilagodi\u0161, jer retko kada \u0107e\u0161 zapravo re\u0107i \u2013 be<\/em>. Evo, u prvom primeru je bilo I am<\/em>\/I’m<\/em>.<\/p>\nI’m\/I am not able…<\/em> To je oblik glagola to be<\/em>. Ako, recimo, ka\u017ee\u0161 da ona ne mo\u017ee da pomogne: She is not able… <\/em>To je oblik glagola to be<\/em>, opet – za sada\u0161nje vreme.<\/p>\nU drugom primeru sam upotrebila budu\u0107e vreme: I won’t be able<\/em>. To je skra\u0107eno od will not<\/em>. I will not be able to help you. <\/em><\/p>\nU pro\u0161lom vremenu, oblici su was<\/em> ili were<\/em>. I rekla sam: I wasn’t able to help you.<\/em> I was not<\/em> \u2013 to je oblik glagola to be<\/em>. Ova pravila koja sam sada navela na brzinu, zna\u010di za pro\u0161lost, budu\u0107nost, sada\u0161njost su ne\u0161to \u0161to \u0107e\u0161 koristiti i kod ostalih glagola i primeni\u0107e\u0161 to u primerima.<\/p>\nAko si po\u010detnik, verujem da je prethodnih nekoliko re\u010denica koje sam izgovorila mo\u017eda tebe zbunilo u ovom trenutku i to je sasvim u redu. Ali, imaj u vidu da je glagol to be<\/em> veoma, veoma va\u017ean glagol. I zato je va\u017eno da, ako si po\u010detnik, prvo zaista lepo nau\u010di\u0161 taj glagol da koristi\u0161 – kako se gradi potvrdan oblik, kako se gradi odri\u010dan oblik, upitan oblik…<\/p>\nI to \u0107e\u0161 pre svega uraditi u sada\u0161njem vremenu, to je present simple, pa \u0107e\u0161 onda vremenom nau\u010diti ova ostala vremena i nau\u010di\u0107e\u0161 da koristi\u0161 i kasnije taj glagol. Ali, zapravo, onaj ko sada zna da koristi glagol u ovim izrazima je neko ko je na po\u010detku nau\u010dio lepo glagol to be<\/em>. Dakle, vidi\u0161 kako je sve povezano \u2013 ne\u0161to \u0161to nau\u010di\u0161 na po\u010detku, bi\u0107e ti potrebno mnogo, mnogo kasnije. I zato je vrlo bitno da u\u010di\u0161 sve sa razumevanjem i da sve mo\u017ee\u0161 da primeni\u0161 i kasnije.<\/p>\nSlede\u0107i izraz je be about to<\/em><\/strong>. I taj izraz se odnosi na ne\u0161to \u0161to \u0107e se dogoditi u bliskoj budu\u0107nosti.<\/p>\nHe’s about to leave.<\/em> \u2013 On se sprema da ode.<\/p>\nTo je re\u010denica gde je upotrebljen izraz be about to<\/em> \u2013 i prevod nije uvek isti. U ovoj re\u010denici, eto, prevod je \u2013 \u201cOn se sprema da ode.\u201d<\/p>\nU re\u010denici, recimo:<\/p>\n
It’s about to start. \u2013 Uskoro \u0107e po\u010deti.<\/p>\n
Tu je opet malo druga\u010diji prevod.<\/p>\n
Slede\u0107i izraz je be allowed to<\/em><\/strong> i koristi se u situacijama kada se ne\u0161to dozvoljava ili ne dozvoljava.<\/p>\nAko se ne dozvoljava, naravno, koristi\u0161 odri\u010dan oblik.<\/p>\n
They weren’t allowed to go in before the concert started.<\/em><\/p>\nNije im bilo dozvoljeno da u\u0111u pre nego \u0161to je koncert po\u010deo.<\/p>\n
Dakle, u ovoj re\u010denici je glagol to be<\/em> u odri\u010dnom obliku i u pro\u0161lom vremenu \u2013 weren’t.<\/p>\nSlede\u0107i izraz je be supposed to<\/em><\/strong>.<\/p>\nTo je izraz koji se koristi da ozna\u010di neke obaveze ili dogovore, \u0161ta neko treba da uradi. I poslu\u0161aj sada primer:<\/p>\n
You are supposed to be at the meeting. <\/em><\/p>\nU ovom primeru sada \u0107e\u0161 primetiti dva glagola to be<\/em>. I prvi glagol je na po\u010detku – be supposed to<\/em>. U ovom primeru \u2013 you are supposed to<\/em>. I to je glagol iz tog izraza, ali to je izraz koji zahteva posle sebe i infinitiv, \u0161to zna\u010di da posle tog izraza koristi\u0161 glagol u osnovnom obliku. I kada se tu javi glagol \u201cbiti\u201d \u2013 onda je to be<\/em>. You are supposed to be at the meeting.<\/em> You are<\/em> \u2013 to je glagol \u201cbiti\u201d koji je upotrebljen u izrazu be supposed to<\/em>. A ovo drugo be<\/em> \u2013 be at the meeting<\/em>, \u201ebiti na sastanku\u201c, to je glavni glagol koji ovde preuzima zna\u010denje. \u201cTrebalo bi da si na sastanku\u201d. – You are supposed to be at the meeting.<\/em> Eto, i to se de\u0161ava, pa obrati pa\u017enju.<\/p>\nVrlo je bitno da nau\u010di\u0161 kada u\u010di\u0161 neke izraze, i to ne samo ove izraze, nego recimo \u2013 frazalne glagole i idiome, to je jedna od stvari koja ljudima predstavlja problem, pogotovo ako nisu sigurni u vremena, ako nisu sigurni koji se pomo\u0107ni glagoli koriste… Ovakve stvari mogu vrlo da ih zbune. \u010cak i nau\u010di\u0161 mo\u017eda \u0161ta zna\u010di sam izraz, nau\u010di\u0161 \u0161ta zna\u010di taj idiom ili frazalni glagol… Ali kada treba da uklopi\u0161 ovako u re\u010denicu, ne\u0107e\u0161 to umeti ako presko\u010di\u0161 neke stvari kao \u0161to su, eto, vremena ili pomo\u0107ni glagoli, mo\u017eda \u010dak i modalni glagoli… Jer zapravo sve je to povezano.<\/p>\n
Slede\u0107i izraz je be<\/em><\/strong> (pa onda dodaje\u0161 ne\u0161to, neku re\u010d… i onda\u2026) in the making<\/em><\/strong>. To je izraz koji se koristi kada je neko na putu da postane ne\u0161to. I primer glasi:<\/p>\nShe’s an actress in the making.<\/em> \u2013 Ona je na putu da postane glumica.<\/p>\nI to mo\u017ee\u0161 upotrebiti za razna zanimanja:<\/p>\n
She’s a lawyer in the making. \u2013 Ona je na putu da postane advokat.<\/p>\n
I tako dalje.<\/p>\n
Jo\u0161 jedan izraz sa glagolom be<\/em> je \u2013 be likely to<\/em><\/strong>. I to je izraz koji se dosta \u010desto koristi, ali isto tako ima puno nedoumica kako upotrebiti taj izraz. Ovaj izraz se koristi kada \u017eeli\u0161 da iska\u017ee\u0161 verovatno\u0107u da \u0107e se ne\u0161to dogoditi, da \u0107e se mo\u017eda dogoditi. I to je razlog za\u0161to nastaju nedoumice, zato \u0161to uglavnom svi prvo krenu da koriste maybe<\/em> ili \u010dak perhaps<\/em>, ali u mnogim situacijama ovaj be likely to<\/em> izraz je veoma prirodan u konstrukciji na engleskom jeziku. Ali nije ne\u0161to \u0161to \u0107e se neko odlu\u010diti kada \u017eeli da iska\u017ee tako ne\u0161to. Ali sada preslu\u0161aj primer, pa \u0107e\u0161 videti o \u010demu pri\u010dam:<\/p>\nThey believed he was more likely to solve the problem. <\/em><\/p>\nOni su verovali da \u0107e on imati ve\u0107e \u0161anse da re\u0161i problem.<\/p>\n
Odnosno\u2026 \u201cda \u0107e on mo\u017eda bolje re\u0161iti taj problem\u201d. I to je situacija kada mo\u017ee\u0161, naravno, re\u0107i i maybe<\/em>, perhaps,<\/em> itd. Ali ovaj izraz je mnogo bolji na engleskom. I, iako nama nije prirodno, eto, da prevedemo to \u2013 \u201cmale su \u0161anse\u201d, \u201cvelike su \u0161anse\u201d i tako dalje\u2026 Malo je \u010dudan kada mi koristimo, ali u engleskom se dosta \u010desto koristi. I zato je bitno da nau\u010di\u0161 kako da koristi\u0161 taj izraz. Kao i sve ostale do sada, prvo prilagodi\u0161 glagol to be<\/em> \u2013 be likely to<\/em>. I onda posle tog to<\/em> mora da sledi infinitiv \u2013 be likely to rain<\/em>, recimo \u2013 \u201cda pada ki\u0161a\u201d. Be likely to solve something<\/em>, \u201cda re\u0161i\u0161 ne\u0161to\u201d, itd.<\/p>\nNadam se da sam uspela da ti prenesem ova zna\u010denja izraza i nadam se da \u0107e ti primeri biti dovoljni da razume\u0161 kako mo\u017ee\u0161 da upotrebi\u0161 ove izraze u konverzaciji. I verujem da sada vidi\u0161 koliko je ustvari bitno to sve \u0161to u\u010di\u0161 i kako neke lekcije koje su mo\u017eda sa po\u010detnog nivoa, kao \u0161to je glagol to be<\/em>, mogu da uti\u010du na tvoju sigurnosti i mnogo kasnije i za\u0161to je bitno da zaista u\u010di\u0161 kvalitetno.<\/p>\n