okej, lako je tebi da ka\u017ee\u0161 to<\/em>. Ne sla\u017ee\u0161 se mo\u017eda sa mnom \u2013 i to je sasvim u redu, razumem te potpuno. Ali, imaj u vidu da ja ovo ne ka\u017eem kao neko ko se bavi engleskim jezikom i ko predaje engleski jezik, ve\u0107 kao neko ko je u\u010dio nekoliko stranih jezika. I bila sam u situaciji da vidim kako izgledaju i druge gramatike, drugih jezika – kako se razlikuju i \u0161ta je, naravno, te\u0161ko u tim gramatikama, a \u0161ta je lak\u0161e. I po mom mi\u0161ljenju, gramatika engleskog zaista nije te\u0161ka.<\/p>\nJa mislim da su, eto, najve\u0107e neke prepreke koje ljudi imaju kada je u pitanju gramatika \u2013 to su naravno, vremena . I onda tu, naravno, posle bude i pasiv i indirektni govor, koji su povezani zapravo sa vremenima. I to je ono ne\u0161to najte\u017ee \u0161to te mo\u017ee sa\u010dekati u engleskoj gramatici, ali dalje od toga ni\u0161ta posebno nije te\u0161ko. I zapravo, to \u0161to tebi mo\u017eda deluje te\u0161ko, nije uop\u0161te nesavladivo.<\/p>\n
Ako krene\u0161 od po\u010detka da u\u010di\u0161 na pravilan na\u010din, ako ima\u0161 dobru strukturu, ako zna\u0161 ta\u010dno kojim redom u\u010di\u0161… Ako u\u010di\u0161 sa razumevanjem – da sve \u0161to nau\u010di\u0161 ume\u0161 i da primeni\u0161, da ne prelazi\u0161 lekcije, onako, nekim tempom koji tebi ne odgovara… I onda \u0107e\u0161 mo\u0107i da do\u0111e\u0161 u situaciju da tu gramatiku shvati\u0161 lepo kao jedan veliki sistem i da shvati\u0161 kako je sve to povezano.<\/p>\n
Zna\u010di, ono \u0161to je neophodno da, kada je u pitanju gramatika je \u2013 da u\u010di\u0161 dobro, organizovano, sa razumevanjem, bez ikakvih nesigurnosti. Zna\u010di, ako nisi sigurna ne\u0161to kako se gradi, kako se koristi, treba da pita\u0161 nekoga, da potra\u017ei\u0161 pomo\u0107, da pogleda\u0161 dodatne lekcije itd. A vide\u0107e\u0161 da… Vrlo \u010desto \u0107e zapravo re\u010di biti mnogo ve\u0107i problem tebi kada je u pitanju u\u010denje engleskog jezika, jer vrlo \u010desto je to mnogo te\u017ee nau\u010diti nego gramatiku. Posebno, recimo, kada su u pitanju frazalni glagoli, idiomi, itd.<\/p>\n
To su re\u010di koje treba da nau\u010di\u0161 pre svega \u0161ta zna\u010de, kako se izgovaraju, a zatim i da nau\u010di\u0161 kako da upotrebi\u0161 te re\u010di u konverzaciji. Druga \u010dinjenica je da svako vreme ima pomo\u0107ni glagol. To je bitno da zapamti\u0161, zato \u0161to je to neophodan deo u\u010denja engleskog. Zna\u010di, vremena \u0107e\u0161 u\u010diti od samog po\u010detka i potrebno je da razume\u0161 kako funkcioni\u0161u ta vremena i da svako vreme ima pomo\u0107ni glagol.<\/p>\n
U engleskom ima tri pomo\u0107na glagola \u2013 to su glagoli be<\/em>, do<\/em> i have<\/em>. Ti glagoli slu\u017ee kao pomo\u0107ni glagoli kada se neko vreme gradi, ali nemaju zna\u010denje \u2013 to zna\u010di da samo poma\u017eu da se napravi neko vreme. I nemaju zna\u010denje. Ali problem nastaje zato \u0161to ti glagoli mogu biti ujedno i glavni glagoli. I onda tu nastaje, ja mislim, najve\u0107a zabuna \u2013 da ljudi vide dva glagola, recimo, koja su ista i potpuno im je, onako… ne znaju za\u0161to to koriste. I sada \u0107u odmah da navedem primer gde \u0107e\u0161 shvatiti o \u010demu se radi. Prvi primer je:<\/p>\nI have a dog.<\/em> – Ja imam psa.<\/p>\nTo je re\u010dnica u kojoj je upotrebljen glagol have<\/em> i zna\u010di \u2013 \u201cimati\u201d. Taj glagol je glavni glagol u ovoj re\u010denici. Ta re\u010denica mo\u017ee biti i u pro\u0161lom vremenu:<\/p>\nI had a dog. <\/em>\u2013 Imala sam psa.<\/p>\nZna\u010di, imamo oblike have<\/em> i had<\/em>. U obe re\u010denice je glagol have<\/em> upotrebljen i kod obe re\u010denice je taj glagol glavni glagol.<\/p>\nIsto tako mo\u017ee\u0161 re\u0107i i ovu re\u010denicu:<\/p>\n
I haven’t had enough time<\/em>. \u2013 Nisam imala dovoljno vremena.<\/p>\nI haven’t had enough time.<\/em> Sada u ovoj re\u010denici upotrebljeno je vreme present perfect<\/strong> \u2013 i \u010duje\u0161 dva glagola: haven’t<\/em> (to je have not<\/em>) i had<\/em> (to je opet glagol have<\/em>, samo u pro\u0161lom vremenu). I sada tu nastaje zabuna za\u0161to je upotrebljeno to tako.<\/p>\nI mora\u0161 da shvati\u0161 da je ovo prvo pomo\u0107ni glagol \u2013 haven’t<\/em> (have not<\/em>) je pomo\u0107ni glagol koji se koristi za present perfect<\/strong>, a drugo je had<\/em> \u2013 to je glavni glagol, koji zna\u010di \u201cimati\u201d i u ovom slu\u010daju upotrebljen je pro\u0161li particip. Opet to je pravilo koje postoji za present perfect \u2013 dakle, da bi napravila present perfect<\/strong>, potreban ti je pomo\u0107ni glagol have i pro\u0161li particip, odnosno tre\u0107a kolona nepravilnih glagola.<\/p>\nZato je bitno da zapamti\u0161 kada u\u010di\u0161 neko vreme \u2013 da zapamti\u0161 koji je pomo\u0107ni glagol za to vreme i da nau\u010di\u0161 lepo kako se koristi taj glagol. I, naravno, bi\u0107e ti lak\u0161e pre svega da nau\u010di\u0161 kako se koristi uz neke druge glagole. Ali, vrlo je bitno da i ovakvi primeri kod tebe ne izazivaju nedoumicu, jer je vrlo jasno kako se gradi vreme \u2013 i tu nema odstupanja, bez obzira da li je taj glagol isti \u2013 ili je mo\u017eda upotrebljen neki drugi glagol.<\/p>\n
Tre\u0107a \u010dinjenica je da u engleskom nema gramati\u010dkog roda.<\/strong><\/p>\nI to je bitno da zapamti\u0161, posebno ako poku\u0161ava\u0161 da… Kada po\u010dinje\u0161 sa u\u010denjem engleskog jezika, verovatno \u0107e\u0161 do\u0107i u situaciju da poku\u0161ava\u0161 neke stvari bukvalno da prevede\u0161. I onda do\u0111e, recimo, primer radio\/radila<\/em>, gde poku\u0161ava\u0161 da na\u0111e\u0161 ekvivalent na engleskom jeziku, ali ne postoji. Za oba ta primera, ti \u0107e\u0161 re\u0107i work<\/em> na engleskom, odnosno worked<\/em> u pro\u0161lom vremenu, po\u0161to je u pro\u0161lom vremenu radio\/radila<\/em>.<\/p>\nTo je, eto, bitno da zapamti\u0161. Dakle, u engleskom bilo je nekad gramati\u010dkog roda \u2013 sada ga nema. I ovo je bitno zato \u0161to neki jezici imaju gramati\u010dki rod. Pa mo\u017eda, recimo, ako si u\u010dila neki drugi strani jezik \u2013 mo\u017eda \u0107e te to zbuniti, ali je bitno da zapamti\u0161 da u engleskom toga nema. To zna\u010di da glagol \u0107e biti uvek u istom obliku, bez obzira da li je subjekat u mu\u0161kom ili u \u017eenskom rodu. Zna\u010di, bez obzira da li upotrebi\u0161 he<\/em> ili she<\/em> u re\u010denici \u2013 u nastavku \u0107e biti worked<\/em> u pro\u0161lom vremenu.<\/p>\n\u010cetvrta stvar \u2013 pridevi u engleskom nemaju mno\u017einu.<\/strong><\/p>\nI to je isto bitno da zapamti\u0161, to je isto ne\u0161to \u0161to se prenosi sa drugih jezika. Recimo, ako pri\u010da\u0161 neki drugi jezik ili ako si u\u010dila neki drugi jezik, mo\u017eda \u0107e te to zbuniti. U engleskom, \u010dak i ako upotrebi\u0161 neki pojam u mno\u017eini i ispred upotrebljava\u0161 pridev, taj pridev nema mno\u017einu. Zna\u010di, uvek je u tom nekom osnovnom obliku. Recimo, ako ka\u017ee\u0161 a big dog<\/em>, to je izraz u kojem je upotrebljena re\u010d u jednini. Ali, ako \u017eeli\u0161 da upotrebi\u0161 u mno\u017eini, samo \u0107e ta re\u010d dog<\/em> (to je imenica), samo \u0107e ta re\u010d biti u mno\u017eini \u2013 big dogs<\/em>.<\/p>\nBilo bi pogre\u0161no, a znam da sam vi\u0111ala, i znam da je, eto, bitno da skrenem pa\u017enju \u2013 bigs dogs<\/em>, to bi bilo pogre\u0161no.<\/p>\nI slede\u0107a, peta \u010dinjenica je da je red re\u010di u engleskom veoma bitan.<\/strong><\/p>\nRed re\u010di je veoma va\u017ean u engleskom jeziku i vrlo \u010desto nije proizvoljan. Kada po\u010dne\u0161 da u\u010di\u0161 engleski jezik, vrlo je bitno da prati\u0161 one re\u010denice i one strukture koje vidi\u0161 u lekcijama i ve\u017ebanjima. I to vrlo \u010desto zna\u010di da \u0107e svaka tvoja re\u010denica po\u010deti subjektom, da \u0107e posle imati glagol i onda nastavak. I to je sasvim u redu. Znam da neki \u017eele odmah da pi\u0161u malo slo\u017eenije re\u010denice i da vrlo \u010desto promene red re\u010di zato \u0161to su povedeni maternjim jezikom i poku\u0161aju da prevedu bukvalno ne\u0161to. Zato je bitno da to izbegava\u0161 i da nau\u010di\u0161 da mora\u0161 da ve\u017eba\u0161 taj red re\u010di koji je u engleskoj re\u010denici. Da nau\u010di\u0161 i da \u0107e\u0161 vremenom nau\u010diti gde se koristi koji prilog i kako da prilagodi\u0161 taj red re\u010di.<\/p>\n
Vrlo je bitno, recimo, ako je upitna re\u010denica \u2013 da pomo\u0107ni glagol i subjekat zamene mesto. To je ne\u0161to \u0161to \u0107e ti koristiti bukvalno bilo koje vreme da koristi\u0161 i bilo koje vreme da \u017eeli\u0161 da nau\u010di\u0161 u engleskom \u2013 to je pravilo koje \u0107e\u0161 primeniti. Zna\u010di, pomo\u0107ni glagol i subjekat zamene mesta.<\/p>\n
Zato je bitno, eto, da zapamti\u0161 i nemoj da se optere\u0107uje\u0161 \u0161to \u0107e na po\u010detku mo\u017eda tvoje re\u010denice zvu\u010dati jednoli\u010dno. To se de\u0161ava zato \u0161to sve prate tu strukturu \u2013 sve po\u010dinju: zna\u010di subjekat, glagol, pa dalje nastavak. Vremenom \u0107e\u0161 nau\u010diti kako da promeni\u0161 taj red re\u010di \u2013 naravno na pravilan na\u010din, uz pravila \u2013 \u0161ta mo\u017ee da do\u0111e ispred subjekta i kako, eto, mo\u017ee\u0161 da promeni\u0161 taj red re\u010di. Ali, vrlo je bitno da to u\u010di\u0161 kroz pravila i da ne u\u010di\u0161 to ni po ose\u0107aju ni tako \u0161to \u0107e\u0161 prevoditi bukvalno.<\/p>\n