032 – Šta je snowball effect i kako utiče na učenje engleskog jezika

U ovoj epizodi pričaću o tome šta je snowball effect i kako utiče na učenje engleskog jezika.

Preslušaj epizodu ispod i saznaj zašto je ovo nešto što moraš izbeći:

​

Podcast: Play in new window

Subscribe: Apple Podcasts | Spotify | TuneIn | Deezer

Zanima te više o onlajn školi English Lane? Klikni ovde da saznaš više.

Transkript:

Zdravo, moje ime je Zorana Radović. Ja sam profesor engleskog jezika i osnivač online škole English Lane. Ovo što slušaš je English Lane podkast, gde pričamo o korisnim savetima i lekcijama za učenje engleskog jezika. U ovoj epizodi, pričaću o tome šta je snowball effect i kako utiče na učenje engleskog jezika.

Pre svega, počeću od toga što ću ti objasniti uopšte šta je ta pojava, snowball effect. Dakle, zamisli kada uzmeš kuglu od snega koju napraviš i kreneš da je kotrljaš – onako, kao da praviš sneška. I kako se ona povećava postepeno, kako postaje sve veća kako je guraš po zemlji, po travi, onako, skuplja sneg, gomila se i postaje sve veća i veća. To je snowball effect.

I to je nešto što može da se primeni i kada je u pitanju učenje engleskog jezika. I to izgleda ovako. Kreneš sa učenjem engleskog jezika i uradiš, recimo, neko vežbanje, neki zadatak. Pogrešiš nešto – a okej, ta jedna reč mi nije bila tačna, okej, idemo dalje. Uradiš sledeće vežbanje – 2 – 3 rečenice ti nisu bile tačne, malo je slabija ocena, ali nema veze, nije to ništa strašno, idemo dalje. I tako nastavljaš dalje i dalje i te lekcije se nove gomilaju, naravno. A i te greške se ne ispravljaju, već se i one gomilaju. Dakle, greške idu iz lekcije u lekciju i sve tako dalje.

I, naravno, sve ima više grešaka – i onda dolaziš u jednom trenutku u situaciju, kada ima toliko grešaka kada ti osećaš da bukvalno ne znaš šta da radiš. Da, onako, učila si, učila – možda nedeljama, možda čak i mesecima… I dolaziš u situaciju gde ima toliko grešaka, a da ti uopšte ne znaš kako da ispraviš te greške. I to je sve zbog toga što u startu nisi krenula da ispravljaš greške.

U tom trenutku, kada se osetiš tako da imaš previše tih grešaka, nema svrhe da kreneš tako da ih ispravljaš – jednostavno, nećeš moći to da uradiš. Moraš da se vratiš na početak, da vidiš kako su krenule te greške i zašto, od čega je to krenulo. I da polako, postepeno, učiš i da ispravljaš te greške.

I ja ću ti sada u ovoj epizodi dati nekoliko saveta kako da organizuješ svoje učenje da izbegneš takav snowball efekt – znači da se tebi to ne desi, da ne dođeš u situaciju da posle nekoliko nedelja ili meseci napišeš neki zadatak i da ima toliko grešaka… Ili da uradiš neko vežbanje i da, ne znam, od ocene 10 – ti dobiješ 3 ili 4, jer to nije zadovoljavajući rezultat. I naravno, u tom trenutku ćeš biti obeshrabrena da nastaviš dalje. Zato je bitno da u startu organizuješ učenje engleskog jezika onako kako treba.

Prvi savet je – uči detaljno i sa razumevanjem. Dakle, nijedna lekcija nije tu da je ti pročitaš i da onako – okej, uradila sam, idemo dalje. Nemoj da učiš na takav način, jer ništa ne učiš samo da bi pročitala i samo da bi uradila tu neku lekciju. I ne samo lekciju, zapravo, već i vežbanje ili zadatak, ili šta god treba. Sve to učiš da bi umela da primeniš u komunikaciji i to je ono što treba uvek da razmišljaš kada učiš – da razumeš to što čitaš. Ako ti nije jasna lekcija, moraš da potražiš dodatno objašnjenje – ili ćeš pitati profesora, ili ćeš potražiti neku dodatnu lekciju na tu temu. Ali, vrlo je bitno da ti lekcija bude jasna i da sve ono što treba da naučiš u toj lekciji tebi bude jasno i da možeš to da upotrebiš samostalno.

Drugi savet je – nemoj ništa da podrazumevaš da znaš i da kažeš da – već si to učila. I to je nešto što se dešava kod onih koji su već ranije učili engleski jezik, pa su ili došli, eto, do te situacije kada su imali previše grešaka i morali su da odustanu, ili su davno učili engleski jezik, pa je prošlo ne znam koliko godina – i onda kreću iz početka. I dođu u situaciju da – kao, ma okej, naučila sam ja glagol to be, znam ja to, ne moram ja sad baš to detaljno da provežbam, nisam ja baš pravi početnik.

Ali, nemoj to da radiš. Ako već krećeš od početka da učiš, nauči sve na tom kursu što učiš, nauči detaljno, nauči da razumeš, nemoj da podrazumevaš ništa. Jer, to vrlo često nije slučaj, čak i ako znaš. Čak i ako se sećaš, recimo, tog glagola, te lekcije od ranije… Iskoristi ovu priliku kao priliku da provežbaš dodatno to i da onda možeš sa sigurnošću da kažeš – e, pa zaista to znam. Znači, nemoj da gledaš na to kao neko uzaludno potrošeno vreme, jer vreme koje provedeš u učenju i usavršavanju ove veštine nije uzaludno. Jer ti to radiš zbog sebe. I vrlo je bitno da ništa ne podrazumevaš, već zaista sve da učiš sa razumevanjem.

Treći savet je – radi praktične zadatke i koristi engleski jezik. Probaj da koristiš engleski jezik koliko god možeš, čak i ako se to sastoji u tome što ćeš pisati, recimo, neki dnevnik ili ćeš pisati onako neke rečenice – šta ti se desilo u toku dana, šta planiraš za sutra, neku listu za kupovinu, šta god. Probaj da koristiš engleski jezik koliko god možeš, jer to je nešto što će ti pomoći da stalno aktiviraš to svoje znanje i da stalno koristiš sve to što učiš. I onda nećeš imati utisak da učiš samo da bi, eto, naučila i prošla kroz neke lekcije, nego učiš da bi upotrebila. Učiš zato što ti to zaista i treba.

Sledeći savet je da radiš provere i testove. Ovakva aktivnost će ti pomoći da proveriš koliko si zaista naučila, kako stojiš kada je u pitanju neka lekcija, da li si je uspešno savladala, da li umeš to da primeniš. I vrlo je bitno da pogledaš svoje greške, da proveriš gde si pogrešila, zašto si pogrešila. Nemoj dozvoliti da greške, onako, prođu samo i da ne znaš zašto si pogrešila neku rečenicu – to je vrlo bitno da se vratiš i da shvatiš zašto si napravila tu grešku. Jer, to je nešto što će te kasnije sprečiti da dalje napreduješ, jer će se kad-tad pojaviti neki sličan primer.

Dakle, bez obzira što ti, recimo, na početku kada kreneš sa učenjem engleskog jezika, ti naučiš glagol to be. To je, recimo, glagol koji ćeš koristiti i kasnije, čak i kada budeš napredni govornik, kada budeš znala da pričaš engleski tečno – tebi će taj glagol biti neophodan. Dakle, nije nešto što ćeš naučiti, uraditi i zaboraviti, već nešto što ćeš stalno koristiti. Zato je bitno da svaku grešku koju vidiš u nekom vežbanju, u testu koji radiš – vratiš se i pogledaš zašto je došlo do te greške. Da li je to, recimo – u trenutku si se zbunila, možda si napisala neko pogrešno slovo…

To je u redu, naravno, to ne znači da nisi razumela. Ali, ako vidiš da se neka greška često provlači nekoliko puta, to ti je pokazatelj da neku lekciju ipak nisi lepo savladala i da moraš da se vratiš i da savladaš i tu lekciju i da proveriš šta je to nešto što te zbunjuje – da sprečiš da se takve greške ponavljaju i dalje.

Sledeći savet je da očekuješ da ćeš morati da se vraćaš na neke lekcije i da obnavljaš. I ne samo lekcije, nego i na neka vežbanja, neke zadatke. I to je sasvim normalno i jednostavno pomiri se sa tim. Znači, ne možeš da uradiš neku lekciju i da je zauvek gotovo sa tom lekcijom. Neophodno je da obnavljaš – i to je nešto što treba da očekuješ kada kreneš sa učenjem engleskog.

I ti ćeš najbolje sama proceniti koje su to lekcije na koje treba da se vratiš. Normalno je da će ti neke lekcije praviti više problema, da će ti biti potrebno više vremena da naučiš neke lekcije – i to je sasvim u redu. Na neke lekcije ćeš se možda vraćati i po 3 – 4 puta. To je sasvim u redu i to je neophodan deo tog procesa učenja. Jer bez toga nećeš moći da ideš dalje.

Znači, ne možeš konstantno da učiš nešto novo i da očekuješ da je to sve… da si svaki put bolja, da jednostavno nisi ni u jednom trenutnku obnovila sve, jer se stvari zaborave, vremenom – to je sasvim normalno. Pogotovo ako ne koristiš engleski dovoljno, ako ne vežbaš redovno, ako ne radiš stalno neke aktivnosti koje će ti pomoći da budeš u kontaktu sa engleskim jezikom. I zato je bitno da u nekom trenutku staneš i da kažeš – okej, sada moram da obnovim neke lekcije pa ću kasnije nastaviti dalje. Nema ništa loše u tome i to ne znači da si pogrešila u nečemu, ne znači da tebi engleski ne ide, ili tako nešto. Nego je to deo procesa tog.

Bitno je da u nekom trenutku staneš i da kažeš – okej, sada moram da obnovim neke lekcije, pa ću kasnije nastaviti dalje. To je deo procesa. Click To Tweet

I na kraju, savet koji zapravo obuhvata i sve ovo prethodno je – da učiš engleski jezik kvalitetno i sa potpunim razumevanjem. Ne samo onoga što učiš, nego kako izgleda čitav proces učenja – da shvatiš da moraš da obnavljaš, da moraš da koristiš engleski jezik, da moraš da razumeš svoje greške. Da moraš da naučiš tako da izbegneš te greške i da zaista naučiš, onako, sa razumevanjem.

Zaboravi osnovnu školu i, recimo, neke sisteme kada si mogla da uradiš neku aktivnost za dvojku ili trojku i da – kao, okej, uradila si i završila si sa tim. Jer ovo nije sada takva situacija. Ti ne učiš za dvojku ili trojku, jer kad pogledaš realno, onaj neko koji je imao ili dvojku ili trojku iz nekog predmeta, uglavnom nije to dovoljno dobro naučio. I neko nije zapravo bio u situaciji da govori engleski jezik. I zato je bitno. A ti naravno želiš da govoriš engleski jezik i zato nemoj da se zadovoljiš nekom dvojkom ili trojkom na nekom testu. Dakle, uraditi test polovično ne znači da si ti završila sa tom aktivnošću i da možeš da ideš dalje, jer to znači da ima propusta, da postoji nešto što ti nije jasno, da nisi dovoljno kvalitetno naučila lekcije. I to je nešto što moraš da ispraviš da bi izbegla snowball effect.

Kada neko dođe u situaciju da ima previše grešaka i da oseća da prosto ne može da nastavi dalje sa učenjem, to nisu zapravo greške – to su propusti. To je nešto što nije naučeno kada je bilo potrebno da se to nauči, i onda su se takvi propusti samo gomilali. I znam mnogo ljudi koji dolaze u takvu situaciju i, recimo, to je jedan od razloga zašto ne postoje ubrzani kursevi u mojoj školi. Jer ja smatram da ne može na takav način da se nauči, i tj. ne može da se nauči kvalitetno – i onda nema poente i učiti. Znači, nije poenta da ti uradiš neki kurs, da dobiješ neku diplomu, neki sertifikat, da prođeš mesec dana – čak iako je to neki ubrzani tempo koji će tebi odgovarati u tom trenutku. Ali, to nije nešto što će ostvariti tebi dugoročne rezultate i, po mom mišljenju, nije vredno tvog truda u tom trenutku.

Zato je bitno da učiš kvalitetno i da umeš sve što naučiš da primeniš. I čim primetiš da se javljaju neke greške, moraš da pogledaš detaljnije lekciju, da pitaš nekoga, da potražiš pomoć – da vidiš zašto se javljaju te greške i šta je ono što tebi nije jasno. Jer, vrlo često neko dođe, recimo, čak i do B, tj. do tog srednjeg nivoa, a ne zna neke osnovne stvari, koje su još na početku trebale da se nauče. I to je nešto što će uvek ostaviti neki taj trag, ukoliko ne rešiš to na vreme. To će zauvek biti neki taj propust koji će ti biti prepreka da, recimo, ili bolje izgovaraš nešto, ili da koristiš bolje članove, ili tako dalje. Ili da, recimo, osetiš sigurnost u komunikaciji.

I sad, šta je kvalitetno učenje? Kvalitetno učenje je učenje za peticu, tj. za najvišu ocenu – ili za desetku, kako god želiš. Ali, to je učenje za najveću ocenu, učenje gde si ti sigurna da upotrebiš sve što si naučila. Čak i ako napraviš neku grešku, to je greška tipa – pogrešila si neko slovo ili tako nešto. I to su sve greške koje se tolerišu, ali to nisu propusti. Ono što ti treba da sprečiš je da stvoriš propuste takve, koji će te sprečiti kasnije da učiš. Zato je bitno da učenje bude kvalitetno, da učiš sa razumevanjem i da za svaku lekciju ostaviš dovoljno vremena.

Neke lekcije ćeš uraditi brže, za neke će ti trebati možda recimo više vremena, na neke ćeš morati da se vratiš i nekoliko puta. I recimo, nije dovoljno da ti uradiš neko vežbanje… Ili, recimo, čak pogotovo, otvoriš vežbanje i sa druge strane otvoriš lekciju i kao – ajde, uradićeš vežbanje tako što gledaš u lekciju. To apsolutno nema svrhe da radiš takvo vežbanje, jer tu zapravo ne proveravaš ništa, ne testiraš sebe i nisi u tom trenutku kvalitetno naučila. Jer, ako ti ne to ne umeš da upotrebiš, to što si naučila u lekciji, onda je to znak da ne treba ni da radiš vežbanje u tom trenutku, nego treba da se vratiš na lekciju, naučiš sve što treba i onda radiš vežbanje.  Jer to je način na koji ćeš da izbegneš propuste, da izbegneš da dođeš u situaciju da te, eto, zatrpa taj snowball effect i da dođeš u situaciju da moraš da odustaneš ili da se vratiš, ne znam, ponovo na početak.

I doći ćeš u situaciju da imaš sigurnost potpunu kada je u pitanju učenje engleskog jezika, da nemaš neku nedoumicu kada treba da kažeš neku rečenicu, već sve možeš da kažeš sa sigurnošću, što si naravno do tada u tom trenutku naučila. A vremenom će to biti sve više i vremenom ćeš znati sve više i reči i gramatike i to će sve biti sigurno – ako učiš ovako kvalitetno i bez propusta.

Ja mojim polaznicama u English Lane školi pomažem tako što, pre svega, pratim njihov rad – i na taj način, kada, recimo, vidim kako su uradile neko vežbanje ili, recimo, neki zadatak… ja pogledam da li postoje neke nedoumice i odmah im pošaljem dodatno objašnjenje. Jer je vrlo bitno da imaju, eto, sigurnost kada treba nešto da koriste i da shvate zašto su pogrešile. I eventualno im pošaljem neku dodatnu lekciju, ili da se vrate na neku lekciju, ako je to bitno – da bi one mogle da nastave dalje i da ne bi došle u situaciju da tako neka mala greška ih sputa kasnije i da im kasnije postane prepreka.

Osim toga, kurseve u mojoj školi sam dizajnirala na specifičan način, tako da postoji grupa aktivnosti koje treba da uradiš u toku jedne nedelje. I možeš da uradiš to sporije, eventualno kad nisi imala dovoljno vremena, jer znam da ćeš doći do toga, da ćeš uraditi zaista – ali ne možeš da ih uradiš brže od toga. Ja jednostavno ne podržavam takav način učenja, jer smatram da nema efekta i da nećeš dobiti rezultate kakve želiš i da nema smisla ulagati vreme u nešto što neće dati rezultate. I zato je vrlo bitno da ispratiš taj program i da uradiš onako kako je to predviđeno programom da bi ostvarila najbolje rezultate i da bi izbegla da stvoriš bilo kakve propuste i bilo kakve nedoumice koje bi te u nekom trenutku kasnije sputale.

Ako ne učiš sa razumevanjem i ako ne učiš kvalitetno, i ako ne koristiš engleski jezik – ti ćeš u jednom trenutku doći do toga da dalje, onako, ne možeš, da osećaš da ne možeš dalje i da je sve suviše konfuzno. A nema potrebe da dolaziš u tu situaciju, već naprotiv, shvati učenje ovako kako sam ti objasnila – da treba da učiš kvalitetno, sa razumevanjem i da od starta razumeš svoje greške ako se one jave i da ih ispraviš. I, ako treba, nekada ćeš se, kažem, vratiti na te neke lekcije više puta. Ali dok god je to tebi u interesu i dok god tebi to pomaže da zaista naučiš engleski jezik – onda je to vredno truda.

Ako želiš da saznaš više o English Lane online školi, na ovoj stranici gde slušaš podkast ostaviću link.

Moje ime je Zorana Radović, hvala ti što slušaš podkast i čujemo se u sledećoj epizodi. Ćao!