029 – Kako ne smeš da razmišljaš ako želiš da naučiš engleski

Dobar stav je veoma važan kada učiš engleski jezik, jer je to jedan od ključnih faktora koji će ti pomoći da ostvariš dobre rezultate.

U ovoj epizodi, nauči kako da zauzmeš dobar stav i saznaj kako ne smeš da razmišljaš ako želiš da naučiš engleski.

Preslušaj epizodu ispod:

​

Podcast: Play in new window

Subscribe: Apple Podcasts | Spotify | TuneIn | Deezer

Zanima te više o onlajn školi English Lane? Klikni ovde da saznaš više.

Transkript:

Zdravo! Moje ime je Zorana Radović, ja sam profesor engleskog jezika i osnivač online škole English Lane.

Ovo što slušaš je English Lane podkast, gde pričamo o korisnim savetima i lekcijama za učenje engleskog jezika.

U ovoj epizodi, pričaću kako ne smeš da razmišljaš ako želiš da naučiš engleski jezik. To jest, ovi saveti će ti pomoći da shvatiš kakav stav treba da zauzmeš kada je u pitanju učenje engleskog jezika da bi to zaista bilo uspešno.

Nadam se da ćete me naučiti engleski jezik.

I to je prvi stav kakav ne treba da imaš kada je u pitanju učenje engleskog jezika: Nadam se da ćete me naučiti engleski jezik.

Dakle, ja ne mogu da naučim tebe u smislu da sednem i da učim za tebe. Ja mogu da ti pružim sve što je potrebno – da imaš sva objašnjenja, lekcije, kurs, sve što je potrebno da naučiš engleski jezik. Ali, ti si ta koja mora da nauči. Ti si ta koja treba da sedne, da nauči lekciju, da provežba, da uradi zadatak, da primeni, da uradi šta se traži od nje…

Recimo, da nešto prevede, da napiše na engleskom, da smisli neku rečenicu na engleskom. I to je nešto što zahteva od tebe aktivno učešće i bez toga ne možeš da naučiš engleski jezik, i to je nešto što jednostavno moraš da shvatiš.

Čak sam imala… Jedna osoba, ona nije članica škole, ali mi je poslala poruku i pitala je – da li bi ona mogla da pohađa kurs, ali ona ne bi da piše rečenice, ona ne može da smišlja i tako nešto… Razumem ja da možda ona nije dobra u tome, da kažem, oseća da nije dobra u tome da nešto napiše na bilo kojem jeziku. Ali, koja je onda poenta učiti jezik – ako ne želiš da se izraziš na tom jeziku?

Neophodno je da ti aktivno koristiš jezik u svakom trenutku, bez obzira da li si početnik, da li učiš engleski tek možda mesec dana, ili učiš engleski već godinama. Vrlo je bitno da sve što učiš zaista i primeniš u konverzaciji. Nekada će to biti pisana konverzacija, nekada ćeš usmeno pričati sa nekim.

Nijednu lekciju ne učiš čisto zbog nekog programa, ne učiš zbog neke ocene, testa, ili čega već – već koristiš isključivo zbog konverzacije, odnosno primene. Umesto ovoga – nadam se da ćete me naučiti engleski jezik, tvoj stav treba da bude – nadam se da ćete mi pomoći da naučim engleski jezik, naprimer.

To je, recimo, stav koji pokazuje od tebe da ti planiraš aktivno da se potrudiš oko toga i da ustvari ti je, naravno, potrebna pomoć u nekom trenutku, kao što je svima, i da očekuješ da ćeš možda imati nekih nedoumica. I vrlo je verovatno da ćeš ih imati, ali da od mene očekuješ da budem tu da ti pomognem kada su u pitanju te nedoumice. I to je dobar stav koji treba da imaš.

Bez obzira da li je u pitanju učenje engleskog u mojoj školi ili u bilo kojoj drugoj školi, to je stav koji ti treba da imaš – da si ti ta koja treba da nauči engleski jezik. Profesor je tu da ti pomogne da se organizuješ, da ti pomogne kada su u pitanju neke nedoumice, da ti objasni sve što treba – ali, učenje je ipak deo koji od tebe zahteva aktivnu ulogu.

Druga stvar koju sam primetila da negativno utiče na učenje engleskog jezika je…

Kada polaznici dobiju pitanje kada će učiti engleski, kada planiraju da se posvete učenju, odgovore – učiću kad stignem, odnosno zavisi od obaveza.

Iako razumem ovakvu izjavu u potpunosti, i to je nešto što očekuješ kada je u pitanju učenje engleskog online, kada vreme učenja nije fiksno i kada želiš da učiš na takav način – da uklopiš učenje sa svojim poslom, da učiš uveče kada se deca uspavaju itd.

Ipak, izjava da ćeš učiti, da to zavisi od obaveza, meni govori da učenje engleskog jezika nema dovoljan značaj tebi u tom trenutku, dakle, nije prioritet tvoj.  I to je veoma bitno, zato što – kada ti to tako predstaviš sebi – ti ćeš uraditi sve drugo što treba da uradiš, a biće obaveza, sigurno, i učenje engleskog jezika će biti poslednje nešto što ćeš uraditi, bukvalno ako stigneš. I naravno, biće dana kada nećeš stići.

Zato je bitno da probaš da ovu izjavu preformulišeš u nešto pozitivniju i da kažeš – učiću dva puta nedeljno po pola sata. Ili, recimo, učiću sredom i petkom kada su deca na treningu. Tako, eto, neki primeri. Prosto da nađeš neke periode kada tebi odgovara da učiš i kada znaš da ćeš vrlo verovatno moći. Naravno, postoje nepredviđene okolnosti, nećeš moći možda uvek – ali bitno je da imaš taj neki tvoj termin za učenje engleskog jezika kada ti znaš da ćeš moći. I da raspodeliš učenje na takav način da ne dođeš u situaciju da, recimo, jedan dan sediš i da učiš tri sata, pa onda, ne znam, tri nedelje ne učiš ništa. Isto ni to nije baš idealan put za učenje engleskog.

Kada ti sebi kažeš da ćeš učiti engleski u tom i tom periodu, u to i to doba dana, ti ćeš onda staviti prioritet tome. Click To Tweet

Kada ti sebi kažeš da ćeš učiti engleski u tom i tom periodu, u to i to doba dana, ti ćeš onda staviti prioritet tome – i onda nećeš isplanirati nešto drugo. I onda, čak i ako dođeš u situaciju da možda ne želiš baš da učiš, onda ćeš pomisliti – okej, ali ovo radim zbog sebe, ovo sam isplanirala vreme za to, hajde bar malo da uradim, mogu bar da odvojim 20 minuta, 30 minuta, koliko god. Sve je to bolje nego da odlažeš učenje engleskog jezika, jer ako kreneš sa odlaganjem, onda ćeš jednostavno doći u situaciju da ćeš suviše toga zaboraviti, da ćeš zaboraviti gde si stala sa učenjem – i biće ti sve teže da se vratiš.

Treći stav koji isto ne bi trebalo da imaš je taj koji ti ograničava učenje engleskog na neki određeni period. I to su, recimo, situacije kada kažeš – imam razgovor za posao za mesec dana, ili – biću na odmoru naredne dve nedelje i sad ću da učim po ceo dan. Ili, recimo, kažeš sebi da treba da putuješ negde, da si planirala neko letovanje i da za tri nedelje ideš i da želiš da naučiš da se sporazumevaš.

Takvi ciljevi nisu dovoljno realni i nije moguće naučiti engleski u tako kratkom roku. I zapravo su ovo neki izgovori koji tebi daju i podstiču te da učiš previše. I da, postoji previše učenja. To je preforsirano učenje engleskog jezika, gde dolaziš u situaciju da ti možda iščitaš neke materijale, da uradiš neka silna vežbanja – i da onda kroz dve nedelje apsolutno ne znaš ništa od toga. Jer, jednostavno nije moguće naučiti toliko u tako kratkom roku i nije moguće naučiti sa razumevanjem.

To je učenje koje će možda dati neke privremene rezultate i možda ćeš, recimo, videti rezultat u vidu toga da si uspela da uradiš neko vežbanje. Ali dugoročno, tu neće biti dobrih rezultata. I ako zaista želiš da naučiš engleski jezik, ne smiješ sebi da daješ takve neke kratke okvire i da sad očekuješ da naučiš engleski za – bilo da je u pitanju par nedelja, pa čak i par meseci, to zaista nije uvek realno.

I mnogo je realnije prihvatiti situaciju koja je takva da – želiš da naučiš engleski jezik i želiš da se tome posvetiš dugoročno i da će to biti neodređeni vremenski period. I da onda na taj način rasporediš učenje i da priđeš učenju na taj način da shvatiš da će to postati tvoja rutina i da ćeš stalno učiti i da ćeš stalno koristiti engleski jezik. I to će ti omogućiti da zaista dobiješ dobre rezultate, rezultate kakve verujem da i želiš.

Umesto da ove, da kažem, izgovore – bilo da je u pitanju razgovor za posao, ili neki odmor ili tako dalje, umesto da ih iskoristiš kao izgovor da učiš preforsirano i da učiš intenzivno, iskoristi ih kao neke motive da sebi kažeš – zašto si uopšte došla u tu situaciju da očekuješ da naučiš tako brzo engleski, zašto nisi još ranije krenula da se spremaš, i zašto nisi krenula ranije da radiš na tome.

I iskoristi to kao izgovor da sada kreneš i da onda, u nekom trenutku kasnije, očekuješ dobre rezultate. Ali, kažem, ne možeš ih očekivati ako postaviš sebi tako neke kratke rokove – jer doći ćeš u situaciju da… Jednostavno preletićeš neki kurs ili nešto ćeš, neke lekcije ćeš silno iščitati, a nećeš imati praktično znanje.

I sada kada sam ovo rekla, i posle ove epizode, verujem da ću dobiti i neki e-mail sa pitanjem – koliko mi treba da naučim engleski jezik? I to je pitanje koje sam dobila do sada jako puno puta.

I dolazimo do sledećeg stava koji ne treba da imaš kada je u pitanju učenje engleskog jezika, a to je baš to – za koliko mogu da naučim neki nivo?

Prvo što, to je jako individualno, zaista. Zavisi od polazne tačke, zavisi koliko imaš predznanja i zavisi koliko je to kvalitetno. Možda si, recimo, učila engleski i završila neka dva – tri kursa, a dosta ima rupa u znanju. I onda moraš da se vratiš na neke stvari koje si već učila. Možda jednostavno sada kada planiraš da učiš nećeš imati puno vremena, pa ćeš možda izdvojiti svega sat – dva nedeljno, što je sasvim dovoljno, ali prosto neće biti intenzivan način, ako to očekuješ.

Neko očekuje da uči mnogo brže nego što zapravo može, tako da to je sve zaista individualno. I ako kreneš sa tim stavom, da sebi li da ti neko odredi unapred za koliko ćeš naučiti do tog i tog nivoa – vrlo brzo ćeš se razočarati. Jer, jednostavno, proći će taj, recimo, ako si sebi zadala mesec, dva, tri, šest meseci – proći će to vreme. I kada vidiš da nisi došla do tog nivoa, osećaćeš samo razočarenje i posle ćeš biti u situaciji da osećaš kao da si izgubila neko vreme.

I zato, nemoj da se fokusiraš na to – fokusiraj se na činjenicu da ćeš da učiš, da se posvetiš učenju engleskog jezika u tom nekom narednom periodu i da onda vidiš u kakvoj situaciji si krenula… Dakle, kakva je bila situacija na početku i koliki je bio tvoj nivo sigurnosti da primeniš bilo šta od toga što si do tada naučila, a kakva će situacija biti posle toga. I to je ono što tebe treba da motiviše dalje, ti tvoji rezultati i te neke… ta neka sigurnost u konverzaciji.

I sada razumem da svi ti vremenski okviri potiču i generalno od načina na koji se engleski jezik učio do sada. Dakle, kada se upišeš u neku školu, ti se upišeš na neki kurs koji traje neki određen vremenski period i onda kad završiš taj kurs – to je to, smatraš da si završila sa učenjem engleskog jezika.

Ali, to nije dobar put, jer jednostavno – ako ti ne nastaviš da učiš i ne nastaviš da primenjuješ ono što si naučila do sada, vrlo brzo ćeš krenuti da zaboravljaš i onda i taj kurs koji si završila više nema tu vrednost koju je imao. Jednostavno, nećeš više znati toliko koliko si znala.

Zato je bitno da shvatiš da učenje engleskog ne treba da bude ograničeno na taj način, da ne treba sebe da ograničavaš tim nekim vremenskim periodom, već da jednostavno učiš dok god imaš želju, dok god imaš vremena i dok god imaš rezultata. To jest, dok god vidiš da ti napreduješ i da je tebi vredno to što ulažeš to vreme koje ulažeš u učenje engleskog jezika.

I još jedna stvar koja je bitna kako ne smeš da razmišljaš kada je u pitanju učenje engleskog jezika je – znam ja šta treba da učim, imam profesora sa kojim radim, ali znam ja bolje šta meni treba, a šta mi ne treba, meni treba konverzacija, a ne treba mi ovo…

Ovo je stav koji ne treba da imaš, jer svaki profesor koji se trudi tebi da pokaže i da te nauči kako da pričaš engleski jezik – zapravo je cilj toj osobi da tebe nauči da govoriš engleski jezik. I bez obzira što tebi, sada čuješ na nekom času, recimo, ako ti profesor predaje lekciju o nekim imenicama, ili o nekom pojmu iz gramatike, nije ni bitno…

Postoji razlog zašto osoba to radi i to sve što osoba priča je primenljivo u konverzaciji, iako to tebi možda u tom trenutku ne deluje tako. Jer, moraš da shvatiš – ti u ovom trenutku možda znaš šta ne znaš.

Možda, verovatno pomisliš sad – pa nisam baš sigurna kada su u pitanju imena, evo i član ne mogu baš uvek da upotrebim…

Ali, postoji toliko stvari koje verujem da ni ne znaš da ne znaš. I to je nešto što je sasvim normalno, prosto… Jednostavno moraš toliko dugo da učiš engleski jezik da bi znala, da bi uspela sve to da naučiš. Zato je bitno da slušaš osobu koja je profesor engleskog jezika i koja ti kaže šta treba da učiš, kojim redom treba da učiš i zašto nešto treba da učiš.

Naravno, niko tebe neće opterećivati da učiš neke nebitne stvari, jer jednostavno to nije poenta, poenta je da učiš sve ono što ti je neophodno, da osećaš sigurnost u komunikaciji. I naravno, nekada će to biti i neke dosadne, gramatičke lekcije, ali ako su one primenljive, zaista je neophodno da ih naučiš.

Ukratko, slušaj profesora sa kojim radiš. Treba da shvatiš da ta osoba sa kojom radiš ima tvoj interes na umu i želi da ti pomogneš da dođeš do tog cilja da komuniciraš na engleskom.

Kao što vidiš, vrlo je bitan način na koji razmišljaš, na koji pristupaš učenju engleskog jezika. Jer to je ono što će ti pomoći da istraješ i da se zaista potrudiš i da se zaista posvetiš i nekada kada bude nešto teško i kada bude nejasno, i kada osećaš da nemaš vremena za učenje… Takav pozitivan stav je nešto što će ti pomoći da napreduješ dalje i da savladaš sve te prepreke kojih će biti, to je neminovno.

Ali, ako imaš taj stav u početku, mnogo su manje šanse da ćeš da odustaneš i mnogo su manje šanse da ćeš naići na neku nepremostivu prepreku, jer jednostavno – sve situacije možeš rešiti, sve nedoumice koje možda imaš možeš rešiti na neki način. Čak i neke lekcije koje ti deluju, onako, kao da ih nikad nećeš savladati, kao što je, recimo, pasiv ili indirektni govor.

Znam da mnogi, onako, imaju odbojnost prosto kad pomisle na to – naučiću engleski dotle, a dalje neću. Ali, prosto nemoj da razmišljaš uopšte na taj način, jer sve to možeš da naučiš ako imaš taj pozitivan stav i ako si fokusirana na to da želiš da naučiš engleski jezik i želiš da se potrudiš da to i ostvariš.

Nadam se da su ti ovi saveti bili korisni i da će ti pomoći da zauzmeš, onako, dobar stav i da kreneš sa učenjem engleskog, ako već nisi.

A ukoliko tražiš program koji će ti pomoći da kreneš sa učenjem engleskog jezika, predlažem da pogledaš više o English Lane školi, i kako ja radim sa mojim polaznicama i kakvi su to kursevi koje sam ja osmislila.

Škola je online, kursevi su online, sve je dostupno 24 sata, što znači da ti ovo možeš da uklopiš u svoje obaveze, bez obzira kada ćeš ti imati slobodnog vremena da se posvetiš učenju.

Samo je bitan taj stav – da li si spremna da kreneš sa učenjem engleskog jezika i da li razumeš koja je tvoja uloga u svemu tome i koliko je bitno tvoje aktivno učešće.

Hvala ti što slušaš podkast i čujemo se u sledećoj epizodi.

Ja sam Zorana Radović. Ćao!