010 – Kako učiti vremena u engleskom jeziku

U ovoj epizodi pričaću o tome kako učiti vremena u engleskom jeziku.

Ovo je deseta epizoda English Lane podkasta i prilika da preslušaš snimak jedne od radionica održanih uživo u mojoj onlajn školi:

Podcast: Play in new window

Subscribe: Apple Podcasts | Spotify | TuneIn | Deezer

Zanima te više o onlajn školi English Lane? Klikni ovde da saznaš više.

Klikni na sliku da preuzmeš besplatnu e-knjigu u PDF formatu:

Kurs koji sam pomenula pod nazivom Vremena u engleskom jeziku dostupan je u okviru English Lane onlajn škole.

Ukoliko želiš da nam se pridružiš i postaneš član škole , klikni ovde da saznaš kako sve funkcioniše i kako možeš da se upišeš.

Transkript:

Zdravo, ja sam Zorana Radović, profesor engleskog jezika i osnivač online škole English Lane.

Ovo što slušaš je English Lane podcast i ova epizoda je veoma posebna, jer je u pitanju 10. epizoda i poslednja epizoda u prvoj sezoni English Lane podcasta. Imajući to u vidu, želela sam da ova epizoda bude malo drugačija i iz tog razloga ću podeliti sa tobom snimak jedne od radionica koju sam nedavno održala, za polaznice moje online škole.

Radionica je održana uživo u audio i video formatu i tema je bila nešto što je veoma bitno kada je u pitanju učenje engleskog jezika, a to je kako učiti vremena.

Ova radionica nije nešto gde ćeš pogledati neke definicije, pravila i one silne tabele, kako se gradi koje vreme… Već je jedna radionica koja će ti pomoći da shvatiš šta su to vremena, koje su sličnosti, koje su razlike i neke univerzalne stvari koje će ti pomoći da razumeš kako da naučiš kako se grade vremena. Ne da onako naučiš neku tabelu, već da razumeš kako se ta vremena grade, zašto se negde koristi nastavak –ing, zašto se negde koristi ovaj glagol i tako dalje. I možda ću u okviru ove radionice nekada pomenuti nešto što se vidi na ekranu, jer je ovo bio snimak u audio i video formatu.

Ali bez obzira, objašnjenja koja ćeš ovde čuti su sama po sebi jako korisna i nešto što ćeš odmah moći da primeniš kada kreneš da radiš vežbanja i kada kreneš da učiš detaljnije vremena u engleskom jeziku. Poslušaj sada snimak, a onda čujemo se posle na kraju epizode sa još nekim detaljima.

Znači, radionica za danas je – Kako učiti vremena u engleskom. Vi ste do sada u toku kurseva koje pohađate verovatno već sreli neka vremena i naučili kako se ona grade ili kako se koriste, ali postoji dosta nesigurnosti kod te upotrebe. I zato sam želela da vam skrenem pažnju na neka univerzalna pravila i na način na koji da razmišljate kada su u pitanju vremena.

Prvo što treba da naučite je šta su to vremena. Znači, svaki glagol u engleskom koji treba da kažete ima neko vreme, on mora da bude u nekom vremenu. I vi u najvećem broju slučajeva ne možete da izgovorite rečenicu, a da ne upotrebite glagol. Samim tim, vremena su nešto što ćete koristiti bukvalno od početka i bukvalno šta god želite da kažete, potrebno vam je vreme.

Za vreme vam je bitno da znate – prvo, da glagol ima osnovni oblik koji se zove infinitiv. I u engleskom je pun infinitiv to be, to live, to read. Znači, ima ispred ovo to. To to se ne koristi kad su u pitanju vremena, koristi se za neke druge stvari – za infinitive, čak i za indirektni govor i tako dalje. Ali, kada su u pitanju vremena, nećete koristiti ovo to, nego ćete koristiti samo ovaj glavni deo glagola, tj. nekad u  gramatikama se to zove i krnji infinitiv.

Ali to nije bitno znači, ali bitno je zapamtiti samo da vi koristite glagol bez to. To je osnovni oblik glagola – be, live, read. U zavisnosti od  vremena koje se koristi, taj glagol se menja u engleskom. I onda će jedan glagol biti, recimo, nekada live, nekada lives, nekada is living, will live, has been living, had lived. To su sve oblici glagola u različitim vremenima. I vaš zadatak je, naravno, da naučite kada se koristi, u kom vremenu, taj glagol i kako da znate da napravite u tom vremenu glagol.

Prvo što je bitno da naučite je da postoje lica i oblici. To vam je neophodno za sva vremena koja učite. Dakle, bitno je da naučite da u engleskom ima jednina i množina. Da su lica u jednini I/ you/ he/she/it i množina we/you/they. To su lične zamenice, ali bez obzira koji subjekat imate u rečenici, vi ćete moći taj subjekat da zamenite jednom od ovih osam zamenica. Znači, koji god subjekat da imate. I onda, kad znate kako je glagol glasio uz određenu ličnu zamenicu, onda ćete znati uz bilo koji subjekat koji dobijete – zato što zamenice zapravo i služe tome da zamene subjekat. Osim toga, osim tih lica, potrebno je da zapamtite i da postoje 3 oblika – potvrdan, odričan i upitan. To je vrlo bitno da zapamtite.

Kada učite u okviru kurseva, videli ste da postoje i kratki odgovori. Ja i to navodim kao i jedan od oblika. On nam sada i nije toliko bitan, ali da znate da postoji, da prosto – to je neki kolokvijalni način da odgovarate, recimo. Is it cold? Yes, it is./No, it isn’t.

E, sad, glagol to be kao glavni glagol. Ono što prvo morate da naučite pre nego naučite bilo koje vreme je da naučite glagol to be i da naučite dosta sigurno taj glagol, da on može biti glavni glagol. I – zašto? Zato što je to jedini glagol koji ne prati klasične ove oblike kada su u pitanju present simple i past simple. I to je ono što se prvo nauči – znači, glagol to be. A najpotrebniji je.

Ne prati znači standarde ove kako se grade svi ostali glagoli, ali se jako često koristi taj glagol i morate da zapamtite njega posebno. Znači, imamo present simple, oblici su am/is/are. I onda imamo She is tall. Upitan oblik, recimo, se gradi: Is she tall? Zamene se mesta. I to nije pravilo koje važi za present simple. To je pravilo koje važi za present simple samo za glagol to be. Za ostale glagole imate – vidite dole: She works in a bank./ Does she work in a bank? To je pravilo kada su svi ostali glagoli – znači, bez obzira koji glagol da zamislite u engleskom, to je pravilo. Ali, kada je u pitanju glagol to be, morate ovako upotrebiti. Zato što je on specifičan ovako, vrlo često dolazi do zabune.

Vrlo često dolazi i do zabune zato što je glagol to be ujedno i pomoćni glagol, može biti. Kako da prepoznate? Pomoćni glagol je ako stoji uz neki drugi glagol. Ako stoji samostalno, onda je glavni.

To je znači način na koji ćete prepoznati. U ovom slučaju prva rečenica: She is tall. Taj glagol stoji samostalno, nema ni u nastavku drugog glagola, i taj glagol je glavni glagol.

Onda imamo past simple, isto specifičan glagol – was i were su oblici u prošlom vremenu.

They were here./ They weren’t here. U odričnim rečenicama koristi se weren’t, dodaje se samo not.

Šta to znači? Da kada imate glagol to be u present simple i past simple vremenu, kad je glagol to be glavni glagol – ne treba vam pomoćni glagol. To je potpuni izuzetak od pravila, to nigde drugde ne važi, ni u jednom drugom vremenu, ni za jedan drugi glagol.

Znači, samo u ovim slučajevima. Ne treba vam pomoćni glagol, već samo koristite glagol to be da napravite i upitan i odričan oblik. Kao što vidite, ova rečenica: They left early./They didn’t leave early. To su standardna pravila za past simple, dakle to je nešto što ćete koristiti za sve druge glagole osim za glagol to be u vremenu past simple.

E, sad, to je specifično za present simple i past simple, glagol to be. Za ostala vremena to nije slučaj. Za ostala vremena ćete koristiti glagol to be kao da je bilo koji drugi glagol. Recimo, ako imamo future simple, i tu glasi pravilo da se potvrdan oblik gradi – will + infinitiv. Onda će tu biti will be. To je ono što zbuni ljude. Nauče oni glagol to be. Am/is/are su oblici za present simple, was i were su za prošlo vreme. I onda kad dođe neko drugo vreme i piše u zagradi P, tu nastane potpuna zabuna.

Znači , vrlo je bitno da razgraničite – kada je glagol to be u pitanju, present simple i past simple su jedini izuzeci. Za sva ostala vremena, glagol to be se ponaša kao da je bilo koji drugi glagol. Ako pravilo za future kaže will + infinitiv, biće will be. Pravilo za present perfect kaže have + treća kolona, odnosno prošli particip – onda je to have been. Ako je za be going to konstrukciju – is going to be. Znači, be. Neće biti is going to are, ili is going to is, is going to be – to je infinitiv. Znači, to je vrlo bitno da zapamtite, jer tu nastane – to je jedna od najčešćih zabuna kada se rade vežbanja. I kada u rečenici stoji be, onda nastane zabuna. Znači specifično je samo za present simple i past simple.

E, sad. Svako vreme u engleskom ima pomoćni glagol. Svako vreme. I to je jedan od ova tri – be, do i have. Ti glagoli su pomoćni, oni pomažu da se napravi drugo vreme, ali nemaju značenje. To znači da vi kada pišete rečenicu morate da upotrebite pomoćni glagol, ali taj glagol ne prevodite i taj glagol nema nikakvo značenje.

Bilo bi pogrešno da napišete: He driving the car. To je pogrešno gramatički, mora: He is driving the car. Kao što vidite u prevodu: On vozi auto. Tu nigde niste preveli ovo is. Znači, nemojte da vas to zbuni. He is driving the car. – On vozi auto. Nigde se ne prevodi glagol to be.          

To važi i za sve ove glagole, za sve ove pomoćne glagole – oni se ne prevode, samo pomažu da se napravi vreme. E sad, ono što je specifično.

Znači, odvojila sam glagol to be kao poseban slučaj. I imamo sad i poseban slučaj sa glagolom do kada je pomoćni glagol. Šta se dešava – ono što mnoge ljude zbunjuje je činjenica da za present simple i past simple u potvrdnim rečenicama nema pomoćnog glagola.

To su dva jedina izuzetka. Znači, present simple i past simple potvrdne rečenice nemaju pomoćni glagol, on se podrazumeva. Tako se to kaže znači, kada je u pitanju recimo: She lives in Spain. To je rečenica u sadašnjem vremenu, present simple i ona nema pomoćni glagol.

Ono što ljude zbunjuje je… Kako da naprave upitnu i odričnu rečenicu, jer tu dođe do nesigurnosti zato što nema pomoćnog glagola. I onda se zapitaju koji sad – da li: Was she live in Spain?/Is she live in Spain? Znači ništa od toga, već samo does. Does she live in Spain?/She doesn’t live in Spain.

To je jedini izuzetak. Isto tako treba da zapamtite da: She lives in Spain. je tačna potvrdna rečenica i to je ono što ćete koristiti. Postoji oblik: She does live in Spain. Znači, potvrdan oblik, ali sa pomoćnim glagolom. She does live in Spain. – postoji, ali taj oblik je naglašavanje.

To biste preveli: Ona zaista živi u Španiji. Znači, ako hoćete da kažete običnu rečenicu: Ona živi u Španiji. – She lives in Spain. U tom slučaju ne koristite pomoćni glagol. Ali, ako želite da naglasite, možete reći: She does live in Spain. – i onda ste naglasili to – Ona zaista živi u Španiji.

Isto je i potpuno isto – sve što sam rekla za present simple primenjujemo i za past simple – potpuno isto. Znači, potvrdna rečenica nema pomoćni glagol, ali kada se pravi upitna rečenica mora da se upotrebi did i odrična isto did + not, odnosno didn’t. To je bitno da zapamtite.

Kada je u pitanju prošlo vreme, ono što zbunjuje često je ono kad imamo je. On je bio negde., recimo. I onda kad vide je – obično prevode glagolom to be. Ali zapamtite, za past simple vam ne treba glagol to be da napravite, osim ako to nije glavni glagol. Naravno , to ćete već posebno videti. Ali kada imate neki drugi glagol, did je pomoćni glagol za past simple.

Continuous vremena – ta vremena se zovu još i progressive tenses u gramatikama, imaju nastavak   –ing, to je zajedničko za sva vremena koja imaju continuous u naslovu. I označavaju neko trajanje, podrazumeva se da je ta radnja u nekom smislu trajala. Present simple radnja traje u sadašnjosti, past continuous – trajala je u prošlosti, i tako dalje. Ali, ono što je zajedničko, ako vidite u naslovu continuous – to je taj oblik koji mora da ima –ing nastavak na kraju, na glavni glagol.

Ovo su samo neki primeri, znači, kako su upotrebljeni glagoli u ovim različitim vremenima. Imamo: We have been working all day. To je present perfect continuous. Imamo: They will be waiting for hours. Future continuous. Imamo čak i future perfect continuous: We will have been living here. Ovo je zaista jedan primer vremena koje se zaista retko koristi, ali postoji u gramatici, pa je prosto bitno da zapamtite i to.

Kada učite vremena, bitno je da prvo naučite kako se neko vreme gradi. Nemojte da žurite da razmišljate o upotrebama i tako dalje, nego prvo naučite kako se to vreme gradi – da ste vi sigurni da znate da napravite potvrdnu, upitnu i odričnu rečenicu, bez ikakvih nedoumica.     

Kada je u pitanju potvrdan oblik, vrlo je bitno da zapamtite da postoji pomoćni glagol. Osim za ona dva izuzetka – present simple i past simple. I vrlo je bitno da pomoćni glagol može biti drugačiji, u zavisnosti od subjekta. Recimo, za did nema razlike, ali za have ima – nekada će biti have, nekada has. To je bitno da zapamtite.

I postoje situacije kada se dodaje nastavak. Pre svega mislim na present simple – dodaje se nastavak –s za treće lice. To je zajedničko znači za sva vremena, to je nešto na što uvek treba da obratite pažnju, znači na pomoćni glagol i na lice koje koristite.

Odričan oblik – dodaje se not na pomoćni glagol i to je za sva vremena koja učite. I onda vam je vrlo bitno… Recimo, Vi naučite potvrdan oblik u nekom vremenu, odmah bi trebalo da znate i odričan oblik automatski, ako usvojite ovo pravilo. Jer samo dodate not na pomoćni glagol. Pa čak i ako je to neko teško vreme za vas, koje prvi put srećete. Odmah ćete znači povezati, zato što je to nešto univerzalno za sva vremena.

I treće pravilo, za upitan oblik – da se upitan oblik gradi inverzijom. Znači, ja sam vam posebno skrenula pažnju na present simple i past simple, gde nema pomoćnog glagola u potvrdnom obliku, pa zato to napravi neku nedoumicu u upitnim rečenicama.

Za sva ostala vremena, vi imate pomoćni glagol u potvrdnoj rečenici – samo zamenite mesta pomoćnom glagolu i subjektu. Znači, bilo koje vreme da je u pitanju to možete da primenite.

Sledeći aspekt koji morate da naučite je kako se neko vreme koristi. Za engleski je tipično da ima nekoliko sadašnjih, nekoliko prošlih i nekoliko budućih vremena. Ali su vrlo specifične situacije kada se koristi koje vreme. Ne možete upotrebiti bilo koje vreme za bilo koju rečenicu. To jest, možete, ali nije ista situacija kada ćete reći jedno, a kada drugo. I zato je vrlo bitno da na kraju lekcije kada vidite Upotreba da vi naučite kada se to vreme koristi. I sad ću na primeru da vam objasnim šta to znači.

Rečenica: On je radio.  – može biti prevedena na svih šest načina. Svih šest rečenica su ovde apsolutno tačne.

He worked.

He has worked.

He was working.

He had worked.

He has been working.

He had been working.

Te rečenice su sve tačne i u njima je tačno upotrebljen glagol work i sve mogu da se prevedu na ovaj način. Ali su različite situacije kada ćete koju reći. Nije svejedno, nije svejedno da li ste rekli: He worked. ili He was working. Uopšte nije svejedno. I zato je bitno da se zna upotreba za svako vreme. To je ono što vam omogućava da naučite. Znači: He worked last week.

Prošlo vreme, završena radnja u prošlosti, past simple. He has worked the entire morning. Znači, celo jutro. Period je počeo u prošlosti, još uvek se nastavlja u sadašnjosti. U ovom slučaju nećete uvek reći: On je radio. Možete reći i: On radi., ako taj period nije završen.

He was working when you called him. Radnja koja je trajala u prošlosti i bila prekinuta nekom drugom radnjom. Znači, sve ovo što vam ja sada govorim – to su definicije upotreba i to je nešto što morate da zapamtite. Da biste mogli da primenite neko vreme, vi morate da zapamtite kada se to vreme koristi. Za svako vreme imate uglavnom dve do pet upotreba, ne više od toga, i to je nešto što zaista mora da se zapamti.

Znači: He had worked before they arrived. Had worked – past perfect, zato što je radnja koja se dogodila pre neke druge prošle radnje. He has been working really hard and now he’s tired. To je radnja koja ima posledicu u sadašnjosti i naglašava se trajanje, za razliku od: He has worked. Ovde imamo: He had been working for hours before it started to rain. Opet, radnja koja se dogodila u prošlosti, ali naglašava se trajanje. Dakle, vrlo je slično kao: He had worked. Ali pošto ima continuous oblik – naglašava se trajanje. Znači to su, eto, neke…

Zašto je važno da znate upotrebu? Da biste mogli vi u ovim situacijama da upotrebite. Kada radite vežbanja, vi ćete gledati rečenicu ili tekst koji imate pred sobom i to će vam biti vaš kontekst. Kontekst je ono na osnovu čega vi treba da shvatite upotrebu.

I to je prvi korak, to je vaš prvi korak da naučite tako. To su kontrolisani primeri, gde vi imate kontekst koji je već definisan za vas i vi na osnovu toga treba da zaključite koje ćete vreme upotrebiti, primenjujući svoje znanje. Što više takvih vežbanja uradite, vi ćete onda biti u mogućnosti da sami to primenite kad treba da kažete. To je sledeći korak, završni korak, znači da sve ono što naučite objedinjeno primenite u konverzaciji.

Jer to je ono što vam je potrebno – vežba. Vežba da, kad treba da kažete nekome, znači kad vas pita, recimo, neko: What have you been doing lately? – da vi odmah znate koje ćete vreme upotrebiti. Da l’ ćete reći present simple, da l’ ćete reći present perfect – da znate. Znači, to je nešto što morate da učite prvo kroz dosta primera koji su kontrolisani, koji već imaju kontekst, da biste onda i vi shvatili taj kontekst, kada treba vi da kažete. Ono što vam još pomaže u svemu tome su priloške odredbe za vreme.

Ja sam ovde navela samo kao primer present simple i present continuous – imamo always, usually, often, everyday i tako dalje. Onda imamo now, at the moment – to je za present continuous. Za mnoga vremena postoje ove priloške odredbe i to je nešto vam može pomoći. Ali to nije sve, znači nekada nema priloške odredbe za vreme. Nekada morate da tumačite rečenicu odnosno tekst da biste shvatili kontekst. Da biste onda shvatili koja je upotreba u pitanju.

Dakle, prvo je bitno da naučite kako se vreme gradi, kako da gledate šta je pomoćni, šta je glavni glagol, da koristite te glagole, da pravite upitne i odrične rečenice. I zatim analizirate upotrebu i te priloške odredbe za vreme koje se još zovu i signalne reči.

Za dalji nastavak učenja, vi možete koristiti dva ova resursa, koja ću vam ovde navesti. Prvo imamo Vremena u engleskom jeziku, to je vodič koji je dostupan javno na sajtu, koji možete preuzeti, koji je u obliku e-knjige. Znači, englishlane.net online škola i na blogu ćete naći, samo skrolajte malo dole kroz blog i naći ćete ovaj vodič.

Znači, možete da ga preuzmete kao e-knjigu, i tu je navedeno kako se grade ta vremena kroz neke primere, imate i upotrebu. I znači, to je nešto što može da bude kao vaš podsetnik kada učite. I to vam je dostupno da preuzmete i da sačuvate. A sa druge strane imamo i Kurs vremena u engleskom jeziku. Mnogi od vas imaju kurs, možda neko nema – ako nema, samo mi pošaljite poruku da vidim da li vam je potreban u ovom trenutku kurs.

Jer, ako radite, recimo, Engleski 101 – vama kurs vremena još uvek ne treba. Ali Kurs vremena u engleskom jeziku je još jedan resurs koji ćete koristiti, gde su vremena podeljena po modulima. Svaki modul se fokusira na jedno vreme, gde je potrebno da naučite i kako se gradi, kako se upotrebljava i zatim postoji dosta vežbanja da provežbate to sve.

To je nešto gde ćete vi moći da dalje vežbate vremena. A u nastavku ove radionice ćemo imati vežbanja koje ćemo zajedno uraditi i gde ćemo probati da analiziramo, da vam pokažem kako da razmišljate o kontekstu, kako da gledate gde su priloške odredbe, da vidite kako jedno vreme utiče na drugo vreme i tako dalje.

Eto, nadam se da ti je ova priča bila zanimljiva, iako je nešto iz gramatike. Ali, ipak, da pogledaš sve to sa drugačije strane. A resurse koje pominjem u ovoj radionici, htela sam još jednom da ti napomenem šta je to u pitanju. Prvi resurs je vodič Vremena u engleskom jeziku i to je besplatni vodič koji možeš preuzeti na ovoj stranici u obliku e-knjige. A drugi resurs koji pominjem je Kurs vremena u engleskom jeziku.

To je online kurs koji je podeljen po modulima, gde se svaki modul fokusira na jedno određeno vreme, uz mnoštvo vežbanja i lekcija na temu vremena. I taj kurs je dostupan uz dugoročne članarine u okviru English Lane škole.

Pored online kurseva, koji su inače dostupni na online platformi, ja redovno držim i ovakve radionice i moje polaznice onda imaju priliku da me pitaju u vezi sa određenom temom, da razjasnimo neke nedoumice. I posle svake od ovih radionica imamo vežbanja, gde to što je obrađeno na toj radionici provežbamo kroz konkretne primere.

Video snimci radionica su dostupni članovima škole, tako da čak i sada kada postaneš član, možeš da pogledaš ponovo neke od radionica koje smo već imali.

Ovakve radionice su odlična prilika da dodatno provežbaš neke teme, uz online kurseve koje ćeš redovno pohađati u okviru škole. I naravno, kada god imaš priliku i kada ti odgovara termin, ti se možeš priključiti radionicama da zajedno provežbamo i da mi postaviš neka pitanja ukoliko imaš neke nedoumice i da dobiješ povratnu informaciju odmah u toku tih vežbi koje radimo posle radionice.

Bez obzira da li već neko vreme učiš engleski jezik ili si potpuni početnik, predlažem da pogledaš kako ti moja škola može pomoći da naučiš engleski. Jer ćeš videti da učenje engleskog može biti organizovano na drugačiji način i da može biti vrlo jednostavno kada imaš sve pred sobom, kada znaš kojim putem ideš, šta učiš, kojim redom, na šta da se fokusiraš.

Jer je to nešto što će ti omogućiti da zaista naučiš engleski jezik i to ne samo zbog nekog testa, da nešto popuniš i da dobiješ neki sertifikat, već da zaista učiš jezik, da učiš da primeniš engleski jezik kroz praktične primere.

Učenje u English Lane školi je potpuno fleksibilno, učiš kada tebi odgovara, online kursevi su tebi dostupni, osim naravno ovih radionica koje se zakazuju u određenim terminima. Ali zato imamo snimke da možeš da se vratiš kasnije da pogledaš kada tebi odgovara.

Pogledaj više o školi na ovoj stranici gde slušaš podcast i čujemo se u 2. sezoni English Lane podcasta sa novim zanimljivim temama o učenju engleskog jezika.

Ja sam Zorana Radović, ćao!