Engleska gramatika – Nauči kroz ovih 10 gramatičkih grešaka
Engleska gramatika zaista nije toliko komplikovana, ali preduslovi za uspešno učenje su:
- Učiti na organizovan način – Veoma je važan red kojim se uče lekcije iz gramatike. Nije svejedno da li ćeš krenuti od prošlih vremena, ili od ličnih zamenica. Ili možda pasiv (jer je neko negde rekao da je to teško).
- Učiti sa razumevanjem – Bez primene, engleska gramatika bi bila samo skup nekih pravila, definicija i izuzetaka. A zapravo, primena gramatike u konverzaciji (pisanoj i usmenoj) je najbitnija.
Pogledaj 10 čestih gramatičkih grešaka koje prave ljudi koji uče engleski jezik kao strani jezik. Saznaj zašto se ove greške javljaju i nauči kako da ih ispraviš.
1. your / you’re
Ukoliko gledaš filmove i serije na engleskom, verovatno već znaš za ovu tipičnu grešku koju prave i oni koji govore engleski kao maternji jezik. U pitanju je gramatička nedoumica da li napisati your ili you’re.
Your je prisvojni pridev koji se prevodi tvoj ili vaš. Ova reč obično stoji ispred imenice. Ako ne znaš sigurno da li je u pitanju prisvojni pridev, probaj da zameniš your sa my. You’re je skraćeni oblik od you are koji se prevodi ti si ili vi ste.
Your suitcase is in your room. (Tvoj kofer je u tvojoj sobi.)
You’re very hardworking. (Ti si veoma vredan.)
2. since / for
Since se koristi kada postoji trenutak u prošlosti, i onda vremenski period kreće od tog trenutka pa do sadašnjosti. Uglavnom se prevodi od.
I have worked here since 2010. (Radim ovde od 2010. godine.)
For se koristi kada postoji period, i onda se radnja odnosi na taj period koji je počeo u prošlosti i nastavlja se u sadašnjosti. Vrlo često se ne prevodi, već se podrazumeva.
I have worked here for ten years. (Radim ovde 10 godina.)
3. my / mine
U engleskoj gramatici, my je possessive adjective (prisvojni pridev). Sa druge strane, mine je possessive pronoun (prisvojna zamenica). Većina kad vidi ove reči “pridev”, “zamenica”… i ostale gramatičke termine, odmah se isključi i pomisli da ništa ne razume.
Ali razmišljaj ovako:
My je pridev, i to u stvari znači da ova reč ne može da stoji samostalno. Mine je zamenica, dakle zamenjuje imenicu i stoji samostalno.
This is my house. (Ovo je moja kuća.)
This house is mine. (Ova kuća je moja.)
Drugi problem kada učite englesku gramatiku je što se ove dve reči prevode na isti način. U primeru iznad, vidiš da je prevod u obe rečenice moja. Bitno je da napraviš razliku na engleskom, i za to koristi ovo pravilo gore, da li je reč samostalna ili stoji uz neku drugu reč.
4. its / it’s
Iako se ove dve reči izgovaraju isto, u gramatičkom smislu su različite i imaju različito značenje. To naravno znači da se koriste u različitim situacijama.
It’s je skraćeni oblik od it is, i znači “to je”. U pitanju je izraz koji se sastoji od lične zamenice it i oblika glagola to be is. Its je prisvojni pridev, što znači da se koristi u nekoj frazi ispred imenice.
It’s our garage. (To je naša garaža.)
Our house has its own garden. (Naša kuća ima svoju baštu.)
5. a / an
Neodređeni clan A (AN) se koristi ispred imenica u jednini. A se koristi ispred imenica koje počinju suglasnikom (a book, a train, a chair…). An se koristi ispred imenica koje počinju samoglasnikom (an apple, an orange, an ear…). Dakle, gleda se na koje slovo počinje reč koja sledi posle člana i to utiče na izbor člana.
Problem nastaje kod ovakvih reči:
- an hour
- a university
Deluje kao da je ovo sada neki izuzetak od pravila gore. Ali nije. Obrati pažnju:
Kada se gleda na koje slovo počinje reč, ne gleda se koje je to slovo u pisanju, već se član određuje u odnosu na slovo koje se čuje u izgovoru.
Prema tome, reč hour, u izgovoru počinje samoglasnikom, pa je zato ispred an. S druge strane, reč university u izgovoru počinje slovom j, pa je zato potrebno ispred upotrebiti a.
Pročitaj još i ovu lekciju: Članovi u engleskom: 6 najčešćih grešaka
6. than / then
Ovo je jedna od najčešćih grešaka koji prave čak i oni kojima je engleski jezik maternji. Vrlo je mala razlika u pitanju, jer se ove dve reči razlikuju za samo jedno slovo, a u pitanju su dve potpuno različite reči. Jedna od njih je neophodna kod poređenja, i učićete je kada dođete do poređnja prideva u engleskoj gramatici.
Than se koristi kao predlog kod poređenja i prevodi se nego, od. To znači da kada poredite dva pojma, ovo je reč koju ćeš upotrebiti. Then je prilog koji se najčešće prevodi kao onda.
He is younger than his brother. (On je mlađi od svog brata.)
Then, they started the meeting. (Onda su započeli sastanak.)
7. I / me
I zamenjuje subjekat rečenice. Kada je u pitanju engleska gramatika, ova reč je subject pronoun (subjekatska lična zamenica). Me zamenjuje objekat rečenica, i u pitanju je object pronoun (objekatska lična zamenica). Obe zamenice označavaju prvo lice, i zato i dolazi do zabune.
I am ready to start. (Ja sam spreman da počnem.)
She told me to go home. (Ona mi je rekla da odem kući.)
Jedan način koji ti može pomoći da u nekim slučajevima odrediš koju od ove dve zamenice da upotrebiš je sledeći.
Subjekat se obično nalazi na početku rečenice. Objekat je obično posle glagola. Imajte u vidu da ovo nije univerzalno pravilo, i ne može se primeniti kada su složene rečenice u pitanju, ali za početak može biti od pomoći da odrediš gde upotrebiti I a gde me u rečenicama.
8. to posle modalnih glagola
Ovu grešku često viđam, posebno kada pregledam pisane zadatke na engleskom. U engleskoj gramatici postoje modalni glagoli i jedno od pravila u vezi sa upotrebom ovih glagola je sledeće:
Posle modalnih glagola se uvek koristi infinitiv glagola bez to.
To znači dve stvari. Posle modalnog glagola se nikada ne koristi to. I takođe posle modalnog glagola uvek mora da se upotrebi osnovni oblik glagola (bez nastavaka).
- It must be windy outside.
- He can ski.
A ovo su pogrešne rečenice:
- I must to help you.
- They should to leave.
- He mays be away on business.
Jedini izuzetak je modalni glagol ought to, ali ovaj glagol se koristi daleko manje od drugih modalnih glagola kao što su must, can, could…
9. has / is (years)
Jedna od prvih stvari koju naučiš da kažeš na engleskom je koliko imaš godina. I tu često dođe do jedne greške.
I have 30 years.
Pitaš se šta je pogrešno? Rečenica koju želiš da napišeš je “Imam 30 godina” i to je to. Glagol have znači imati, zar ne?
Iako to jeste istina, glagol have znači imati, u engleskom je ovo veoma specifičan primer. Kada želiš da kažeš koliko imaš godina, potrebno je upotrebiti glagol be (koji inače znači biti).
To znači da tačna rečenica glasi: I am 30 years old.
Drugi način na koji možeš reći koliko imaš godina je ovaj: I am 30.
Sve ostalo bi bilo pogrešno.
10. this (these) / that (those)
I ove reči su deo koji pripada engleskoj gramatici, i postoji jednostavno pravilo kada se koristi koja od ovih reči. This (these) i that (those) su pokazne zamenice u engleskom jeziku.
This se koristi ispred imenica koje su blizu onoga ko govori (this table – ovaj sto). That se koristi ispred imenica koje su daleko od onoga ko govori (that table – onaj sto). This i that se koriste uz imenice u jednini, a these i those uz imenice u množini.
Zaključak
Glavni razlog zašto su baš ove greške na listi je što su ovo reči koje se veoma često koriste kada komuniciraš na engleskom. Probaj da izgovoriš (ili napišeš) par rečenica, i odmah ćeš primetiti da koristiš neku od ovih reči sa spiska.
Zato je važno da naučiš razliku i otkloniš te prepreke koje ti stoje na putu da uspešno savladaš englesku gramatiku.
A ukoliko želiš da proširiš svoje znanje još više i dobiješ pomoć profesora kao i pristup organizovanim, onako korak-po-korak, gramatičkim lekcijama (i vežbanjima), prijavi se za učenje u školi English Lane.
Učenje je onlajn, tako da nam se možeš priključiti gde god se nalaziš.
